Данас, 31.12.2025. године свим посетиоцима мог сајта www.poezija.in честитам долазак НОВЕ 2026. ГОДИНЕ и свима нама желим још много лепих дочека нових година и сву срећу уз поезију. /Љубодраг Обрадовић/
Овде су неке моје и песме мојих пријатеља искомпоноване уз помоћ апликације Suno AI. Дакле чујте како Вештачка интелигенција компонује наше песме уз наше инструкције и како их пева!?
МОЈА ПОЕЗИЈА И МУЗИКА – СРЕЋНА НОВА 2027. !
О ЉУБАВИ СРЕЋО РАЗБИЈЕНА
Изгубила сам већ сваку наду, о, зар никада те нећу срести?! Ноћас још лутам сама по граду, ноћас ме мој град лаже и теши…
О љубави, срећо разбијена, дал ћу те наћи на углу другом? Лутајући тад с њим опијена, да ли о теби мислићу с тугом?
Ниси ти сад на свету једина, која због среће зле сада пати. Многе слама та болна истина: што мине – никада се не врати…
О љубави, срећо разбијена, дал ћу те наћи на углу другом? Лутајући тад с њим опијена, да ли о теби мислићу с тугом?
Биографију Љубодрага Обрадовића можете прочитати на линку:Биографија
Седе аудио прилози уз ту биографију:
Први прилог: ПОЕТСКИ КУТАК РТК & ПоезијаСРБ – Емисија снимљена 05.10.2013. године у студију РАДИО КРУШЕВЦА.
Водитељ и уредник емисије је Светлана Ђурђевић – заменик председника Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. Притисните стрелицу испод слика водитеља и госта песника и уживајте у поезији и музици…
Љубодраг Обрадовић, сада (22. 6.2025.) уредник издавачке делатности и члан УО Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу (од оснивања удружења 2012. године до 2024. године председник удружења) био је 06.11.2015. године гост Весне Вујичић у ТВ емисији НА КАФИ СА… Интервју је емитован на ТВ Јефимији из Крушевца 08.11.2015. године. Била је то лепа прича о поезији која је започела песмом БОГИЊА, коју је Љубодраг посветио свим женама света. Ово је аудио верзија тог интервјуа коју је обрадио Љубодраг Обрадовић.
Трећи прилог: Промоција књиге Љубодрага Обрадовића ЖИВЕТИ СЛОБОДНО
У малој сали Крушевачког позоришта, 10.децембра 2009. године, одржана је промоција књиге Љубодрага Обрадовића *ЖИВЕТИ СЛОБОДНО*. Промоцију су организовали Културни центар Крушевац, Крушевачко позориште и КУД *ВУК КАРАЏИЋ* из Треботина, Жабара и Мале Врбнице.
Четврти прилог: Промоција седме књиге Љубодрага Обрадовића ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО
У Крушевачком позоришту, 19.06.2019. године у 18:00 сати одржана је промоција седме књиге Љубодрага Обрадовића ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО. Програм су водили и осмислили: Светлана Ђурђевић и Љубодраг Обрадовић. О ставаралаштву Љубодрага Обрадовића говорио је Борисав Бора Благојевић – песник из Ћуприје, а прoчитани су и изводи из рецензија Драгојла Јовића – песника из Крушевца и проф. Раденка Бјелановића – песника из Крагујевца. Све остало била је поезија и музика. За музички део постарао се Мића Живановић, а Љубину поезију говорили су сам аутор и његови пријатељи, сарадници, песници, укупно њих 31, а прочитане су 33 песме.
Пети прилог: Промоција књиге Љубодрага Обрадовића МИРИС БОЖУРА
У Белој сали КЦК, 04.03.2011. године, пред бројном публиком, одржана је промоција књиге Љубодрага Обрадовића *МИРИС БОЖУРА*, коју су заједнички организовали Културни центар Крушевац и КУД-а *Вук Караџић* из Треботина, Жабара и Мале Врбнице. Промоцију, као колаж музике и поезије, осмислио је сам аутор књиге на следећи начин:
Шести прилог: Промоција 2 издања књиге Љубодрага Обрадовића ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ
Одржана је виртуелна видео промоција моје прве књиге поезије ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ. Премијера је одржана 22.08.2020. године у 19:00 сати на овом сајту и на YouTube-u истовремено. Промоција траје око сат времена, а моју поезију, осим мене, говоре и моје колеге и пријатељи, коју су те песме изговарали у протеклом периоду на различитим манифестацијама. Осим поезије било је још и музике. Рецензија и других прича о поезији и аутору овога пута није било у видео матерјалу, али биће их у пропратном тексту у наставку овог чланка.Све детаље можете погледати на:www.poezija.rs
ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА – Где је ту човек, где је ту уметност, где је ту стваралаштво какво познајемо? – Љубодраг Обрадовић
Данас (29.12.2025. године) је прича о вештачкој интелигенцији актуела и она је данас реалност, за коју неки кажу да је и предзнак опасности по људски род и свет који знамо.
Ових дана (пре пар година) су машине (компјутери) решили Тјурингов тест* са 29,2% и тако ме подстакли на ово размишљање. *(Alan Mathison Turing је контроверзни енглески математичар, логичар и криптограф који је конципирао основе модерног рачунарства и вештачке интелигенције. Данас се најчешће спомиње због експеримента који је осмислио и који се зове Тјурингов тест, а у ствари то је поступак процене способности машине да демонстрира интелигенцију, односно да мисли… Њујоршки филантроп Hugh Loebner је 1990-те године установио и награде за програме који се на тестовима покажу успешним. Награде су златна и сребрна медаља и новчани износ. Досад те медаље као највише награде нико није освојио, али новчане јесте … Извор РС PRESS br. 192).
Оваквим правцем у кретању развоја вештачке интелигенције, пред све заљубљенике писане речи, су наметнута изазовна питања, типа у ком ће правцу кренути књижевност, уметност уопште, наука и цео људски род. После питања које је дефинисао сам Тјуринг “може ли машина да мисли”? неумитно се намеће и питање “може ли машина да пише”? Развој рачунарске технологије, дигитализације и интернета већ данас је омогућио велику доступност свега што је написано, тако да папирна издања полако, али неумитно све више и више по многима постају ствар прошлости. У исто време, по другима, књиге су вечне и ствар су престижа све бројнијих и бројнијих стваралаца.
Приликом посете једној изложби слика у Хаскову 2009. године, која је организована поводом фестивала хумора и сатире “ЗЛАТНИ КАУН” неко од присутних на изложби је рекао да је слика једног од аутора на изложби продата за један милион лева. Тог тренутка у мени је заискрила мисао и питање: Колико се у овом тренутку рађа уметничких дела (слика) на свету? Односно, колико се уопште уметничких вредности почев од поезије (и уопште књижевности), музике, архиктетуре,скулптуре, сликарства, филма… рађа у сваком тренутку, од стране људи?
VEŠTAČKA INTELIGENCIJA DANAS – JEDINSTVO DOBROG I ZLA
Akademik SKAIN red. prof. dr Rade Biočanin, pukovnik ABHO
Centar za strateška istraživanja nacionalne bezbednosti Beograd
Evropski defendološki centar Banja Luka
Dosadašnji razvoj industrijskih društava, naglašen ekonomiskim faktorima i zasnovan na neodgovornom i neracionalnom korišćenju prirodnih bogatstava narušava prirodnu ravnotežu i iscrpljuje ograničene resurse. Takav razvoj je neodrživ jer prouzrokuje zagađivanje zemljišta, voda i vazduha, uništavanjem ekosistema i potrošnjom velikih količina prirodnih resursa. Ideali potrošačkog društva, ljudski egocentrizam, stremljenje ka komforu i zadovoljstvima, neobuzdana trka za novcem i materijalnim vrednostima, doveli su čovečanstvo u ćorsokak. I teško da bez okretanja duhovnoj sferi može doći do rešavanja nagomilanih ekoloških problema.
Danas, u ovom postmodernom ambijentu ubrzava se rast nivoa okeana, gradovi na obali u opasnosti. Klimatske promjene uzrokuju rast oceana putem dva fenomena: ubrzano otapanje leda na polovima i povećanja razine ispuštanja plinova s učinkom staklenika u atmosferu.
Ekstremni događaji poput zemljotresa, vulkana, „cunamija“, velikih požara, poplava, erozija zemljišta, klizišta, oluja i talasa tropskih vrućina privlače pažnju medija i sveopšte javnosti. Statističke analize pokazuju da je nastanak ovih pojava povećan zbog klimatskih promena, pre svega. Ranije, klima se menjala kao rezultat promena prirodnih okolnosti. Vreme u kojem živimo: Nove dileme, nova naučna i praktična rešenja, holistički pristup i ideje kroz dijalog zainteresovanih, pre svega. Moramo shvatiti da struka i nauka ne rade samo za sebe, ono što uradimo za sebe, umire sa nama. Ono što uradimo za druge, ostaje iza nas i postaje besmrtno.
У организацији Крушевачког позоришта , 15.11.2025. године у малој сали Крушевачког позоришта одржана је промоција књиге поезије “ПРСТОХВАТ ДУША” у којој своју поезију пишу: Јасна Миленковић, Јелена Стојсављевић, Сања Р. Петровић и Зорица Свирчев. О књизи су говориле саме ауторке и Крушевачки песници: Светлана Ђурђевић и Љубодраг Обрадовић.
Ево шта је Љубодраг обрадовић изговорио н апромоцији:
Добро вече поштовани пријатељи поезије!
А шта је то поезија?
Има један мој стих који каже:
Поезија је опсена, илузија… У њој истине нема, само снови за живот неки нови, нестварни, лавиринт који у нама сија…
А Јасна Миленковић, Јелена Стојсављевић, Сања Р. Петровић и Зорица Свирчев, Новосадске песникиње, знају да је борба за истину увек битна и труде се да нам је дочарају.
А истина испливава из многих њихових стихова у књизи ПРСТОХВАТ ДУША, која је вечерас пред нама!
Навешћу само неке, по мени одлично срочене:
1.Ставих јуче гугутку у песму, А ти данас кавез за њу направи.
:::::
Само ван решетки Могу ти гугутати, Једини!
2. Деца у мени старе…
::::
Журе, та деца да остаре пре мене!
3. Куће, баште и дрвећа, не осврћући се напуштају мој крај, носећи са собом делиће моје душе.
::::::
Пролазност на делу.
4. 1.ТАЈНА ЈЕ ВЕЛИКО ЗЛО!
1. ВЕРУЈ УВЕК ЉУДИМА
2. СУМЊА ЈЕ УБИЦА ДУШЕ
3. ВЕРНОСТ ДОНОСИ МИР
4. ЧУДА СУ ПОНЕКАД МОГУЋА
5. ВЕЛИЧИНА СРЕЋЕ СЕ МЕРИ ДУБИНОМ НАЈТЕЖЕ БОЛИ
6. БОГ НИКАД НЕ КАЖЊАВА НИКОГА!
Још давно сам прихватио термин који ми је пренео Миљојко Милојевић, наш Биле, па ћу Новосадске песникиње, чију заједничку књигу ПРСТОХВАТ ДУША вечерас промовишемо, и ја звати ПОЕТЕСЕ. Оне су просто откриле рецепт како да се један поетски пројекат успешно оствари и да буде одличан. Ја мислим да је ова поезија коју ћемо вечерас слушати, одлична, оригинална, савремена, авангардна, једном речју права поезија. Ја сам одабрао да вечерас изнесем моје имресије о свакој од поетеса, трудећи се да равнопрвност буде доминантна. Дакле прочитаћу Вам изводе из биографија и по једну песму (или део) од сваке поетесе…
1. Јасна Миленовић рођена је 1962. у Новом Саду. Заступљена је у више антологија, алманаха, панорама и зборника поезије. Превођена је на руски, македонски, есперанто и румунски. Члан је Удружења књижевника Србије и Новосадских песникиња. Живи у Сремској Каменици.
ГУГУТКА
Ставих јуче гугутку у песму, А ти данас кавез за њу направи. Моја гугутка залепрша крилима, И слете другоме у стих.
Само Сунце сме јахати На гугуткиним слободним крилима!
2.Јелена Стојсављевић, рођена је 1966. у Краљеву. Школовала се у Трстенику и Новом Саду, где је на Филозофском факултету дипломирала на групи за Српску књижевност. Живи у Новом Саду.
ДЕЦА У МЕНИ
Деца у мени старе „Окани се прошлости!“, вичу Зрели су то људи, имају своје Ја Деца у мени трпе све налете Мојих слутњи Сва моја сиромаштва и сумње Постали су и они седе главе Пуне мудрости Деле ми савете, непрестано Запиткују ме, испитују Чуде се мојим излетима у боље сутра Чекају мирно да учиним неко чудо Као пред руду Журе, та деца Да остаре Пре мене
3. Сања Р. Петровић је рођена 1972. у Новом Саду. Ја сам је упознао „28.10.2007. године у Београду, на сплаву *ОЛИМПИК*“ када је изговорила песму:
ДОН ЖУАН
За Вас је свака жена јединствена. Посве лепа. Даровита. Песма.
И свакој од њих прија пажња. Лирски трептај. Жељена, љубљена, по мало вољена, ношена надањима, маштањима будна кроз снове. Градећи нове? О, да. Градећи нове.
И та ми се песма баш допала. Од тада пратим све њене песме које су ми доступне. Данас она пише.
Па читајте и ви Сањину поезију, јер ћете открити многе истине…
4. Зорица Свирчев је рођена у лето 1962. године у Руми. Последњих дванаест година живи на релацији Нови Сад – Турку (Финска). У звању је редовног професора на Департману за биологију и екологију Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду и гостујућег професора на Департману за биохемију, Або Академи Универзитета у Туркуу. Од ње се може доста тога научити, пре свега неке њене истине…
Поновићу још једном
1. ТАЈНА ЈЕ ВЕЛИКО ЗЛО!
2. ВЕРУЈ УВЕК ЉУДИМА
3. СУМЊА ЈЕ УБИЦА ДУШЕ
4. ВЕРНОСТ ДОНОСИ МИР
5. ЧУДА СУ ПОНЕКАД МОГУЋА
6. ВЕЛИЧИНА СРЕЋЕ СЕ МЕРИ ДУБИНОМ НАЈТЕЖЕ БОЛИ
7. БОГ НИКАД НЕ КАЖЊАВА НИКОГА!
А целу песму СЕДАМ НАУЧЕНОСТИ прочитајте сами.
А њихову заједничку књигу ПРСТОХВАТ ДУША топло Вам препоручујем, јер она је нешто што се мора имати у својој библиотеци и своме срцу јер је (да поновим): одлична, оригинална, савремена, авангардна, једном речју, садржи праву поезију.
СЕДАМ НАУЧЕНОСТИ
ПРВА
Из дубине овог сазвежђа, Из бездана око мојих мисли, Из срџбе летећих снова, Као ђерам док трепери, Изданићеш моју прву наученост: ТАЈНА ЈЕ ВЕЛИКО ЗЛО!
ДРУГА
Кроз светлуцав отвор Између врбових грана, На фијук ветра који их раздваја, Нанизаћеш после лажи бедних моћника, Смрада знојавих силоватеља, Преваре оних што се на истину заклињу, Издаје болне, а твоје, Моју другу наученост: ВЕРУЈ УВЕК ЉУДИМА.
ТРЕЋА
Кад запишти мисао у тамном углу свести, Кад срце затрепери у ковитлацу тајни, Кад немир кроз жиле уместо крви тече, А поглед од зеница се у мрак одбија, Спреми се за велики окршај у себи Призивајући за савезника моју Трећу наученост: СУМЊА ЈЕ УБИЦА ДУШЕ.
ЧЕТВРТА
Имаш песму? Певај је, све док сама у етру не нестане. Имаш слику? Сликај је, све док место на зиду не пронађе. Имаш цвет? Заливај га, све док се у плод не претвори. Имаш идеју? Следи је, све док се у одраз не преметне. Имаш друга? Припадај му, све док има тебе и моје четврте научености: ВЕРНОСТ ДОНОСИ МИР.
ПЕТА
У сну мог сна јавила се визија, Затражила сваки атом да јој дам. Не знајући за исход растакања, дадох и задњи делић себе. У астралном сну видех Почетак, Крај сам будна сама наслутила. У увојку времена открих свезнање И моју пету заслужену наученост: ЧУДА СУ ПОНЕКАД МОГУЋА.
ШЕСТА
Кад угао хладне собе Постане станица до спасења, Јави се надљудска тежња За победом у ропцу немоћи. И тежина болног остварења Разјасни жртву надања. И преврат ванвременског у Суноврату ванпросторног Неизмерну тугу преломи У излив непроцењиве радости. Појави се тада из угла хладне собе обожена и моја шеста наученост: ВЕЛИЧИНА СРЕЋЕ СЕ МЕРИ ДУБИНОМ НАЈТЕЖЕ БОЛИ.
СЕДМА
Мучио ме страх од свих и свакога, Стрепела сам и од сенке бића свога, Плашила сам се стално из пуно разлога, Бојала сам се свега, само не Бога. Награда за моју веру уследи стога, Одговоре на питања добих многа, Први пут ми откри игру и лепоту слога, Живот ми је изменила Његова улога. Са савешћу будном и из дара исконскога, Снагом мисли и дубином искуственога, Моју седму наученост срочих из овога: БОГ НИКАД НЕ КАЖЊАВА НИКОГА!
Промоција нове књиге Љубодрага Обрадовића “МИРИС БОЖУРА” – Мирис поезије
Одувек сам веровао да поезија својим мирисима покреће оно најлепше у нама, да буди најтананија осећања и да нас својим чарима узноси у спокој и срећу – рекао је аутор на промоцији своје треће поетске књиге „Мирис божура“.
Било је то вече са мало прозе, али са пуно поезије и музике. Баш како доликује промоцији једне збирке књиге поезије, каква је „Мирис божура“ Љубодрага Обрадовића, коју су заједнички организовали Културни центар Крушевац и КУД „Вук Караџић“ из Треботина, Жабара и Мале Врбнице. Притом су стихове говорили, поред аутора, и његове колеге и пријатељи, надахнуто и са пуно емоција какве овакве песме, уосталом, и изазивају; док су музиком атмосферу употпунили Сандра Петровић, Раде Кошанин, Бранко Симић и Момчило и Далибор Накић.
Одувек сам веровао да поезија својим мирисима покреће оно најлепше у нама, да буди најтананија осећања и да нас својим чарима узноси у спокој и срећу. Вечерас сам још више сигуран да је поезија вечна и да ће своју мисију у стварању лепшег, праведнијег, срећнијег и слободног света у блиској будућности успешно остварити – изговорио је аутор, поздрављајући, на почетку вечери, госте, љубитеље поезије.
А њих је у Белој сали Културног центра Крушевац било у великом броју. Неки су нову, трећу књигу (претходне су „Твоје ћутање ми говори“ и „Живети слободно“), Љубодрага Обрадовића, већ имали у рукама, остали сигурно да то нису пропустили да учине након ове вечери која је до краја била испуњена поезијом и емоцијама које су са папира, са страница збирке, са посетиоцима поделили Лидија Ужаревић, Драган Тодосијевић, Оливера Ђокић, Томислав Симић, Александар Грашић, Миодраг Динуловић, Маја Олић, Рајна Алексић-Маринковић, Слађана Обрадовић, Љиљана Панић, Јелена Вељковић, Ивана Милојевић, Спасоје Ж. Миловановић, Светлана Ђурђевић, Томислав Милетић, Оливера Миловановић, Даница Гвозденовић, Ксенија Алексић и Јелена Ђорђевић.
Баци песак у очи, пре него што исцури, сваком ко сведочи: живот ти ка срећи јури. Баци песак у очи, оном срцу од леда и радуј се самоћи, кад те љубав не гледа.
Баци песак у очи сваком ко те претиче и натрљај му уши ако те заобиђе. Дај гас до даске, како живиш кога се тиче. У себи немир прескочи, да те бол обиђе.
Баци песак у очи сваком ко те погледа, зар ти немаш право на љубав и своју срећу? Заобиђи оне који немају изгледа,
нек се само узалуд за тобом окрећу. Баци им песак у очи, носе лошу карму У први вагон ускочи, да не чујеш ларму.
