- Детаљи
- Аутор: admin
- Категорија: Сонети
- Прегледа: 164
ОТИШЛИ СУ МНОГИ НАШИ…
Остале су празне куће и дворишта у корову.
А огњиште није вруће и не пече нико проју.
Сад ветрови селом дувају, на крову цреп се ломи.
Пси за газдом јецају, нема никог’ да их удоми.
Заруделе трешње ране, нема никог’ да их бере.
На њих слећу само вране, нема оних што им бране.
Њиве неоране стоје, све је парлог и врзина.
Блата се путеви боје, нас горка чека судбина.
- Детаљи
- Аутор: admin
- Категорија: Сонети
- Прегледа: 118
ЗА НЕКУ БУДУЋНОСТ
Излазим пред Вас и дрхтим, ко уличар пред олтаром.
Знам, кратак је пут до смрти, ипак, настављам по старом.
Ваша досада и презир, само су део освете,
Ви се бојите себе... И крај Вас сати неумитно лете.
И бесан сам на цео свет. На све улице и људе.
Ја сам овлаш згажени цвет... Исти ме газе и суде.
И ево, млатим се и кезим! Сад главом кошмар лупа,
срце нове поразе бележи... Љубав је прескупа.
- Детаљи
- Аутор: admin
- Категорија: Сонети
- Прегледа: 126
ТАЛАС
Као талас низ реку, моје мисли сад плове,
хоће да утекну, од свих оних што их лове.
Хоће мисли слободу, данас је то опет грех...
Знак за непогоду и казну уз тај дрски смех.
Моћ и сила су све, откуд опет сумња у то.
Вечна битка траје, али најчешће победи зло.
Ко вихор мисли лете, између патњи, хтења...
Мир из освете, победа је нашег поштења.
- Детаљи
- Аутор: admin
- Категорија: Сонети
- Прегледа: 134
КАО ЈЕСЕЊИН
Ту, до мене, ноћас седи. И главу горе. Да! Уживај.
Ништа не сме да те једи. Ти свирачу само свирај.
Свирај песме од давнина, а ти душо сад не тугуј.
Била си, знам, с многима, ноћас се мом пијанству радуј.
Загрли, љуби ме, то је занос кад се љубав жели.
Хајде, вуци ме за нос. И томе знам да се веселим.
Гле, како си слатка, једра. Видим гориш од пожуде.
И ја ћу руком у та недра, што измењаше људе.
- Детаљи
- Аутор: admin
- Категорија: Сонети
- Прегледа: 139
ПЕСМУ ТИ ЉУБАВНУ ПИШЕМ
Песму ти љубавну пишем, уместо неостварених снова.
Данас у песми за тебе дишем, у песми само си моја.
Песму ти ноћас поклањам, иако пољубаца не беше.
Најлепше је док се сања, стихови су ту да нас утеше.
Песма је ту да нас обмане, стварност је сад стварно сурова.
Песмом ћу у снове одабране, зраче љубав без фолова.
Поезија је за душе усамљене, душе заљубљене,
занос за несхваћене, музика за љубави ускраћене…