- Детаљи
- Аутор: admin
- Категорија: Сонети
- Прегледа: 57
НУЛА
Шта то може човек, шта то можеш сад ти?
Постоје дражи баш у сваком питању.
Бити човек ил опасна звер остати ?
Остарео си давно у том скитању.
Зашто све, на крају оде у нулу;
Осећаји, љубав, туга и срећа?
За лепоту, годинама зидаш кулу,
у њој узалуд сањаш вечна прoлeћа.
На крају ипак, све се у нулу преточи;
Истина, разум, савест, знање и лова...
Онда ти нека сенка падне на очи
и преостане ти живот пун фолова.
Ноћна мора у душу заувек бане.
Осушена лоза, срцу кида гране!