- Детаљи
- Аутор: admin
- Категорија: Сонети
- Прегледа: 121
Заиграће мечка и пред кућом твојом.
Нико од те игре још побегао није!
Одиграј и ти тај плес с животом,
нека те истина заврти смелије.
Сад је све рулет, и као некад није...
У срцу бол сева, филм живота врти…
Опет ти вино прија, кад га попијеш!
И док славуј пева, снови су расути.
За старо гвожђе већ си, виђаш утваре,
док стари цига у тарабуку бије!
Сан, остао ти сан. Ретки сан остваре.
Сад знаш, то мечка за тебе сузе лије.
То сазнање сва надања ти изигра..
И знаш: Живот се тако лако проигра!
- Детаљи
- Аутор: admin
- Категорија: Сонети
- Прегледа: 141
КАКО ПЕСМОМ ДА МЕЊАМ СВЕТ
Како песмом да мењам свет?
Како римом да натерам цвет,
да мирише... остане леп?
Како стих да почне тај лет?
Како љубав да има узлет,
срећа да дoлeти опет
и добро да победи зло?
И како да дочекам то?
Хајде, офарбајмо јаву,
на вољу пустимо жеље,
да лепоту осете праву,
да отпочне сад весеље.
Кад пронађем своју савест,
ја и наш променићу свет.
- Детаљи
- Аутор: admin
- Категорија: Сонети
- Прегледа: 131
БАЦИ ПЕСАК У ОЧИ
Баци песак у очи, пре него што исцури,
сваком ко сведочи: живот ти ка срећи јури.
Баци песак у очи, оном срцу од леда
и радуј се самоћи, кад те љубав не гледа.
и натрљај му уши ако те заобиђе.
Дај гас до даске, како живиш кога се тиче.
У себи немир прескочи, да те бол обиђе.
Баци песак у очи сваком ко те погледа,
зар ти немаш право на љубав и своју срећу?
Заобиђи оне који немају изгледа,
нек се само узалуд за тобом окрећу.
Баци им песак у очи, носе лошу карму
У први вагон ускочи, да не чујеш ларму.
- Детаљи
- Аутор: admin
- Категорија: Сонети
- Прегледа: 117
ЗАШТО?
Зашто будан сањам само тебе,
кад је пролеће и другу виђам?
Зашто ноћи проводим ко месец,
кад се теби та светлост не свиђа?
Зашто минуте и вечност губим,
гледајућ чари сјајног ти тела?
Зашто варам своја осећања?
Кад си то и чиме ме завела?
Да ли је то тек жеља за новим,
прости нагон, још једна обмана?
Да ли с тобом за будућност горим,
ил те само у пролазу волим?
Одговор је прост, то је судбина.
Волим те, за мене си једина!
- Детаљи
- Аутор: admin
- Категорија: Сонети
- Прегледа: 115
Све реке, неумитно, ка ушћу теку,
таласи полако жеље нам односе.
Никад да загазимо у исту реку,
и схватимо шта то таласи доносе.
Увек помислимо, променићемо свет,
неосвојиво као на тацни лежи.
И ето, данас се спотакнемо опет,
то проклетство судбине од нас не бежи.
Истине се губе и полако вену,
заблуде су опет све веће и веће,
а још на љубав чувамо успомену,
и те драге дане, прохујале среће.
Све реке ка ушћу, неумитно теку,
односе нас и кад пливамо уз реку.