- Детаљи
- Аутор: admin
- Категорија: Сонети
- Прегледа: 120
ЗЕЛЕНЕ ВРБЕ
Врбе се зелене. Зелени се то долина од врба.
Од своје младости ране, сањам о истинитој слободи.
У трагању за истином, многима ће да израсте грба,
а мој сан ће и да остане, ако се сам не ослободим.
Разне мисли главу ми лупају... А долина се зелени.
Човек често у души, носи два света. И ја тако исто!
Још од малена ме купају... Још је неко блато на мени!
Оба света су моја! Како да ме не зову анрхисто?
- Детаљи
- Аутор: admin
- Категорија: Сонети
- Прегледа: 134
СВИРАЈТЕ, ПЕВАЈТЕ ЦИГАНИ
Свирајте цигани, свирајте ноћас за мене.
Душа би хтела спас, уз те чаше испијене.
Свирајте, цигани. Драга је моја отишла.
Певајте, цигани! Део мене је однела.
Певајте цигани, истина је ноћас баш зла!
Драга је отишла и део мене однела.
Хоћу да се напијем, превише њу ја волим...
Свирајте... Никада нећу ја да је преболим.
- Детаљи
- Аутор: admin
- Категорија: Сонети
- Прегледа: 128
ЈА БИХ ТЕБЕ…
Ја бих тебе драга у парк одвео,
да гледамо како лишће опада,
и да смо сами, док задњи лист свео
не слети на плочнике нашег града.
Ја бих тебе волео као ниједну,
и шта обећати више, док стојим,
под прозором твојим, чекам те чедну,
а крв се леди у жилама мојим.
Ту, у парку том, први снег је пао,
нашао дом, а ја нисам тад знао,
да сам твоју љубав одувек крао
и да сам без љубави сад остао.
На тргу том, сат је збиља стао наш
и љубав заувек прошла... Срце зна!
- Детаљи
- Аутор: admin
- Категорија: Сонети
- Прегледа: 116
САН …
Ишао сам на Мораву, одсјај тражио у поноћ…
Мислио, постаћу талас, обићи ћу мора и свет.
Стајао сам дуго на обали, осећао немоћ.
Ветар је певао своје песме... Нисмо били дует.
Текла је Морава, пливале рибе и ситни песак.
Стварност се смејала, у телу мук, нада, у машти сан.
Сан о Морави, реци која пева... И онда бљесак
обале која крије моје тајне, мој сан чудесан...
- Детаљи
- Аутор: admin
- Категорија: Сонети
- Прегледа: 131
НОЋАС КОРАЧАМ
Ноћас корачам сам... Са мном ниси!
Патим док срећем знана лица...
Тебе сад нема, одавно ти си,
одлетела са ових улица.
Ти и ја, бесмо заљубљени пар
и живесмо, чини ми се, срећно.
Онда те љубави утрну жар,
јер ништа на свету није вечно.
Ти си у великом граду сада,
крај себе имаш и љубав другу...
И срећна си, више но икада,
кад с њим изађеш у шетњу дугу.
Корачам, не гледам знана лица...
Нестале чари с ових улица...