- Детаљи
- Аутор: admin
- Категорија: Сонети
- Прегледа: 102
Једна мачка, црна, наспрам неба, гризе месец!
У вечност полазимо, а ништа не осећам,
сем твог тела, што набујало, кошуљу цепа...
Срце сад трепери... Вулкан страсти предосећа.
Сад ћемо, најдража моја, у зору кад свиће,
поврљати траву, месец да гледа. Сад сањам:
Дан плутоном израња, ми као једно биће,
схватамо суштину и смисао постојања.
Сада ћемо, чим ти дојке изнесем на ветар...
У кочију сласти... У једну реку скочити...
И храбро потећи у космос, у епицентар...
Сад ћемо, два потока у један преточити…
Сад ћемо... Ти хоћеш, ја хоћу! Сунце нек гледа,
како црна мачка, гризе месец, насред неба.
© Љубодраг Обрадовић
- Детаљи
- Аутор: admin
- Категорија: Сонети
- Прегледа: 68
ЗИМСКА
Да ли пожелиш да легнеш у снег
и да се ту раздрагано ваљаш,
кад топла соба добра је за бег,
који хладноћу другом оставља?
Хладну зиму како сад да кунеш,
док твој камин весело пуцкета?
Тек кад ти зима покаже зубе,
зажалићеш за топлином лета!
- Детаљи
- Аутор: admin
- Категорија: Сонети
- Прегледа: 66
ЗЕЛЕНЕ ВРБЕ
Врбе се зелене. Зелени се то долина од врба.
Од своје младости ране, сањам о истинитој слободи.
У трагању за истином, многима ће да израсте грба,
а мој сан ће и да остане, ако се сам не ослободим.
Разне мисли главу ми лупају... А долина се зелени.
Човек често у души, носи два света. И ја тако исто!
Још од малена ме купају... Још је неко блато на мени!
Оба света су моја! Како да ме не зову анрхисто?
- Детаљи
- Аутор: admin
- Категорија: Сонети
- Прегледа: 83
СВИРАЈТЕ, ПЕВАЈТЕ ЦИГАНИ
Свирајте цигани, свирајте ноћас за мене.
Душа би хтела спас, уз те чаше испијене.
Свирајте, цигани. Драга је моја отишла.
Певајте, цигани! Део мене је однела.
Певајте цигани, истина је ноћас баш зла!
Драга је отишла и део мене однела.
Хоћу да се напијем, превише њу ја волим...
Свирајте... Никада нећу ја да је преболим.
- Детаљи
- Аутор: admin
- Категорија: Сонети
- Прегледа: 77
ЈА БИХ ТЕБЕ…
Ја бих тебе драга у парк одвео,
да гледамо како лишће опада,
и да смо сами, док задњи лист свео
не слети на плочнике нашег града.
Ја бих тебе волео као ниједну,
и шта обећати више, док стојим,
под прозором твојим, чекам те чедну,
а крв се леди у жилама мојим.
Ту, у парку том, први снег је пао,
нашао дом, а ја нисам тад знао,
да сам твоју љубав одувек крао
и да сам без љубави сад остао.
На тргу том, сат је збиља стао наш
и љубав заувек прошла... Срце зна!