- Детаљи
- Аутор: admin
- Категорија: Сонети
- Прегледа: 141
ИМАЛА ЈЕ ШЕСНАЕСТ ГОДИНА
Шеснаест је имала, седамдесете с прoлeћа.
Имала их је шеснаест, можда неки дан више...
Живот је био музика. Знала је да је срећа
што је бескрајно волим и само због ње дишем.
Имала је шеснаест година, звезде у коси,
у очима сјај месеца. Вoлeла живот, сав свет.
Предосећала је какво зло све живот доноси,
а била безбрижна и летела са цвета на цвет.
Имала их је шеснаест, било је брига за све.
И ја сам тад имао шеснаест, био луд за њом.
Лоша вест би до ње дошла, кад прочита новине.
Седамдесет има она сад... Ја сам луд за другом!.
Време је пролетело и однело моја хтења.
Одавно нас све судбина као жрвањ самлела.
- Детаљи
- Аутор: admin
- Категорија: Сонети
- Прегледа: 114
НА ПОЧЕТКУ И НА КРАЈУ
И на почетку и на крају, увек нас носе снови,
иако ка забораву и бескрају, наш брод плови.
Све прошло, нас се не тиче, наша прошлост неком смета.
Брод у даљину сад одмиче... Односи сва блага света.
Моја драга на том броду... И не мисли, баш је срећна.
Другог слуша у заносу, долази будућност лепша.
Долази будућност фина. Машем са обале поспан.
Сутра ћу, уз бокал вина, ући и ја у неки други сан.
- Детаљи
- Аутор: admin
- Категорија: Сонети
- Прегледа: 132
БАЛЕРИНА
Експлозија си бола... Боја...... На платну одсјај среће.
Никад нећеш бити моја, а живот ми ти покрећеш.
И сад, немој снове да кријеш. Играј игру до краја.
На груди кога привијеш, ето и њему бескраја.
Лете идеје у низу, свест обманама палаца.
Тако си далеко, а близу... Јава те не добаца.
Многи сад тајно прате игру којом смисао сејеш.
Срећан је свако ко зна те, спокојну док се смејеш.
- Детаљи
- Аутор: admin
- Категорија: Сонети
- Прегледа: 143
Једна мачка, црна, наспрам неба, гризе месец!
У вечност полазимо, а ништа не осећам,
сем твог тела, што набујало, кошуљу цепа...
Срце сад трепери... Вулкан страсти предосећа.
Сад ћемо, најдража моја, у зору кад свиће,
поврљати траву, месец да гледа. Сад сањам:
Дан плутоном израња, ми као једно биће,
схватамо суштину и смисао постојања.
Сада ћемо, чим ти дојке изнесем на ветар...
У кочију сласти... У једну реку скочити...
И храбро потећи у космос, у епицентар...
Сад ћемо, два потока у један преточити…
Сад ћемо... Ти хоћеш, ја хоћу! Сунце нек гледа,
како црна мачка, гризе месец, насред неба.
© Љубодраг Обрадовић
- Детаљи
- Аутор: admin
- Категорија: Сонети
- Прегледа: 120
ЗИМСКА
Да ли пожелиш да легнеш у снег
и да се ту раздрагано ваљаш,
кад топла соба добра је за бег,
који хладноћу другом оставља?
Хладну зиму како сад да кунеш,
док твој камин весело пуцкета?
Тек кад ти зима покаже зубе,
зажалићеш за топлином лета!