ТАЛАС
Као талас низ реку, моје мисли сад плове,
хоће да утекну, од свих оних што их лове.
Хоће мисли слободу, данас је то опет грех...
Знак за непогоду и казну уз тај дрски смех.
Моћ и сила су све, откуд опет сумња у то.
Вечна битка траје, али најчешће победи зло.
Ко вихор мисли лете, између патњи, хтења...
Мир из освете, победа је нашег поштења.
Излаз из пакла наћи, мисао смела хрли.
Злог ће казна снаћи, доброг срећа да загрли.
Ко талас реком ушћу, мисли истини плове.
Доћи ће крај овом злу, слобода храбре зове...
Победа нас чека! Праве мисли кад се створе,
постаћемо река и потопити злотворе.
© Љубодраг Обрадовић