Почетна
ПРОВИНЦИЈАЛАЦ
- Детаљи
- Аутор: admin
- Категорија: Сонети
- Прегледа: 74
Устајеш рано, на рад полазиш,
своје снове досањао ниси.
Стари комплекс жилама пролази...
Из забите провинције ти си.
Одувек много сумњаш у себе,
можда и ниси за развој света.
И јутрос ти опет срце зебе,
да ли и коме твој занос смета?
Пишући те риме пуне чежње,
откуд идеја да нешто ствараш?
За "елиту" ту си жито да жњеш,
а песмама их само умараш.
Збиља се само сновима мења!
Песма је занос за поколења.
СЕЋАЊЕ
- Детаљи
- Аутор: admin
- Категорија: Сонети
- Прегледа: 66

СЕЋАЊЕ
Садa шеташ, обалом зелене реке,
провлачећи се испод врбових грана...
Не памтиш ни мене, ни снове далеке,
клонула под страхом прохујалих дана.
Сад бежиш од себе и сваке препреке,
сањајући свет без икаквих обмана...
Сањајући принца што брише све флеке
и позе љутите, бежиш од свих рана.
УЗ или НИЗ МОРАВУ - (једна песма - четири спојена сонета)
- Детаљи
- Аутор: admin
- Категорија: Сонети
- Прегледа: 60
ОТИШЛИ СУ…
- Детаљи
- Аутор: admin
- Категорија: Сонети
- Прегледа: 76

ОТИШЛИ СУ МНОГИ НАШИ…
Отишли су многи наши, отишли су у свет бели.
Ниједан се још не враћа, са селом бол да подели.
Отишле су наше снаше и одвеле ближње своје.
Што је скупо, то се плаћа! Судбину и мени кроје.
Остале су празне куће и дворишта у корову…
А огњиште није вруће и не пече нико проју…
И олује се појавиле, на крову цреп се ломи.
Пси за газдом цвиле, нема никог’ да их удоми.
ПОЉА СУ ДАНАС ДРУГА
- Детаљи
- Аутор: admin
- Категорија: Сонети
- Прегледа: 71

ПОЉА СУ ДАНАС ДРУГА...
Поља су данас друга, предео исти, а нов.
душом се провлачи туга, срце замара бол...
Поток шуми, шум све јачи. Било је ту среће.
Данас то ништа не значи...Земља се окреће!
Зидао сам замак, ту сад коров клија, расте...
Мисли обузео мрак, не лете више ласте.
Нигде ветра, све мирно. Гледам сад себе празно.
Ко ми то у срце дирно и нестао, мазно?
ОТИШЛИ СУ
- Детаљи
- Аутор: admin
- Категорија: Сонети
- Прегледа: 84
ОТИШЛИ СУ МНОГИ НАШИ…
Остале су празне куће и дворишта у корову.
А огњиште није вруће и не пече нико проју.
Сад ветрови селом дувају, на крову цреп се ломи.
Пси за газдом јецају, нема никог’ да их удоми.
Заруделе трешње ране, нема никог’ да их бере.
На њих слећу само вране, нема оних што им бране.
Њиве неоране стоје, све је парлог и врзина.
Блата се путеви боје, нас горка чека судбина.
Страна 1 од 6