ЗАШТО?
Зашто се будим мислећи на тебе,
кад је пролеће и другу виђам?
Зашто ноћи проводим ко месец,
кад се теби та светлост не свиђа?
Зашто пишем песму
и желим да је прочиташ?
Зашто кад си ти млада
и по машти не скиташ.
Зашто минуте и вечност губим,
гледајући чари сјајног ти тела?
Зашто варам своја осећања?
Кад си то и чиме ме завела.
Да ли је то само жеља за новим,
прост нагон још једна обмана?
Да ли за тобом за будућност горим
или те у пролазу ко и друге волим?
Одговор је сасвим прост,
судбина је то.
Ти си мој најслађи сан
и увек ћу те волети,
јер те данас волим.
© Љубодраг Обрадовић