KORNJAČA
Odavno koračao nisam,
ulicama velegrada.
Kornjača sam zaspala,
a još se nečemu nadam.
Kako sve leti,
dani, godine, život…
Nikako da se setim,
šta mi se to lepo dogodilo.
Sad koračam mirno,
a ulice prazne.
Koji to vetar bezobzirno,
rasterao ljude u magle.
Koračam ulicom,
izloge ne gledam.
Sjaj je nesanicom,
ispunio srca i bedom.
Dok se narod osvesti,
mnogo reka isteče.
Sad nam i sjaj preti,
dušman nas izobiljem peče.
Otkad koračao nisam,
ulicom zagledan u sreću.
Greh nam nije otpisan,
a zaborav ni ja neću.
Kao koračam. Još me ne kuvaju,
a kornjača sam što ulicom puzi.
Vetrovi koji gradom duvaju,
odneće u svet trač o mojoj suzi.
(C) Ljubodrag Obradović