МИРИС БАГРЕМОВА
Као некад багремови не миришу,
мраз их очистио све.
И моје мисли друкчије се њишу,
ништа више није као пре.
Ја више и не осећам мирисе,
полако тонући у самоћу.
Неки туђинци конце ми мрсе
и долазе у сан ноћу.
Неки јади живота дневног,
мељу ме у жрвњу као и жито друго.
Бити против – бес је гневног,
против бити – покошуј је лудог.
Ја сам такав, лист отпао.
Волим оно што су ме учили.
Једино ми је учитеље жао,
што су бубали, а нису научили.
Као некад не миришу багремови.
Али јуни је месец липа.
Пораженом остану увек снови,
њега сјај изнутра обасипа.
Љубодраг Обрадовић