Nagradu za Životno delo dobio je glumac Velimir Bata Živojinović, a priznanje *VITEZ OD ČARAPANIJE SER HARDI* pripalo je filmskom reditelju Darku Bajiću. Pogledajte slike sa ceremonije uručivanja nagrada i priznanja, pročitajte prateće napomene i uživajte!!!
Velimir Bata Živojinović – dobitnik nagrade za Životno delo
Darko Bajić – Vitez od Čarapanije
ODLUKE ŽIRIJA XVIII KONKURSA
MEĐUNARODNOG FESTIVALA HUMORA I SATIRE
|
TEME
а) *KRIZA* za karikaturu i pisanu formu KATEGORIJE
а) Кarikatura BROJ RADOVA
а) Каrikatura: 217 autora iz 46 zemalja, poslalo je 562 rada b) Pisana forma Ukupno: 478 autora , 46 zemalja, 794 karikatura, priča, pesama i 1821 aforizam v) Mladi su poslali 323 karikature, 46 stripova, 4 priče, 46 pesama I 20 aforizama |
|
ČLANOVI ŽIRIJA
а) Za karikaturu 1. Goran Ćeličanin, predsednik b) Za pisanu formu 1. Ljubodrag Stojadinović, predsednik v) Za mlade do 18 godina 1. Momir Dragićević, predsednik |
|
NAGRADE ZA KARIKATURU
– Zlatna kaciga: Nikola Maslovara, Srbija Članovi žirija
1. Goran Ćeličanin |
|
NAGRADE ZA PISANU FORMU
Zlatna kaciga za priču ,,Krizozublje’’ (šifra:,,Umnjak’’), autor Dragan Bunović, Novi Sad Zlatna kaciga za pesmu ,,Velikoj stradiji u večitoj krizi’’ (šifra: ,,Sjaše kurta uzjaše murta’’), Zlatna kaciga za aforizam: VLADA JE ZABRANILA SVAKI ŠTRAJK GLAĐU. ALI DOK TRAJE KRIZA, PREMA ŠTRAJKAČIMA NEĆE BITI PREDUZIMANE NIKAKVE MERE. (šifra: ,,Mukov krik’’) autor Savo Martinović, Beograd Nagrada ,,Rade Brka’’ za priču ,,Kriza’’ (šifra: ,,Keke’’) autor Vlado Volaš, Zemun Članovi žirija
1. Ljubodrag Stojadinović |
|
Konkurs za mlade do 18 godina
nagrada za karikaturu: Marko Stamenković, Vranje Zа Master Class radionice 1. Marko Stamenković, Vranje Za strip: 1. Aleksandra Kresović, Lajkovac Za pisanu formu: 1. Nikola Stojanović, Velika Kruševica Članovi žirija
1. Momir Dragićević |
Odluke donete u Kruševcu, 04.12.2009. godine
NAGRADJENE KARIKATURE
Dobitnik ZLATNE KACIGE za karikaturu – rad Nikole Maslovara iz Gornjeg Milanovca
II nagrada za karikaturu – rad Valentina Druzhinina iz Moskve – Rusija
III nagrada za karikaturu – rad Hanušić Hule iz Austrije
Nagrađeni pisani radovi
Zlatna kaciga za priču ,,Krizozublje’’
(šifra:,,Umnjak’’), autor Dragan Bumović, Novi Sad
Mudra umnjačko-državnička mera – da ga građani o svom trošku popravljaju i vade zube, kao i da (sačuvaj bože) plaćaju proteze, kako parcijalne tako i totalne, za tili čas je stvorila nesagledive pozitivne posledice. Preko noći se spontano formirao pokret bezublja. Postali smo svetska velesila po broju krezubih, jedini koji imamo više stanovnika nego zuba, i po glavi a i u glavi. Bio je to mali griz za vladu, a veliki za jednozublje.
Na krezuboj političkoj sceni nastupile su i značajne dentisctičko-demokratske promene. Najuticajnija i najpopularnija stranka postao je Pokret DB (demokratija bezubih), dok je druga po uticaju bila Partija jednozublja. Ove dve stranke su sa lakoćom, uz krezubi оsmeh, obezbedile većinu i formirale vladu.
Ministar zdravlja je bio iz Partije jednozublja, normalno, jer je imao samo jedan zub. Ostali ministri, su zbog koalicionih ustupaka, imali dva, tri ili čak četiri zuba. Tako je ministar finansija imao pokoji sekutić, ekonomije kutnjak, policije očnjak, omladine još uvek dva mlečna zubića, a kulture i prosvete klimav umnjak. Ostali resori su bili srazmerno pokriveni po principu-što manje zuba to više fotelja. Šuškalo se da prvi čovek nema koga da uzme na zub.
Došlo je i do naglog ekonomskog procvata, u vreme krize, nastalo je opšte prozubljenje. Liberalizovan je uvoz polovnih ekoloških proteza izrađenih po svetskim standardima, bez ikakve carine. Jeste da se njima već grizlo, ali šta mari, znamo i mi da grizemo, ako imamo šta. Dentističke inspekcije su danonoćno dežurale, jer su se na pijacama, na crno, prodavale polovne proteze i to domaće, neekološke, izrađene još u trulom jednodentističkom vremenu pre dolaska demokratije, krize i bezublja.
Bilo je i drugih anomalija iliti karijesa, što je normalno za mlada krezuba društva. Tako su se berberi, uz šišanje, tajno bavili i vađenjem zuba (bez plaćanja PDV-a), a kovači su prestali da se zamajavaju potkivanjem konja i osvojili su serijsku proizvodnju čeličnih proteza, sa kojima se mogo pregristi i klin u čorbi. U crnim hronikama se moglo pročitati kako je, u svađi ko će naslediti dedinu protezu, brat ubio brata, a posle se ispostavilo da je deda imao sve svoje zube.
Pojavila se i nova vrsta džeparoša, tzv. zubaroši – dok zineš nestane ti proteza. U novinama su se mogli naći i oglasi – vadim po kućama.
Vlada se držala one narodne – poklonu se i u zube ne gleda – što je bilo lako ostvarljivo kada nije bilo ni poklona, ni zuba.
Svakodnevno je, neko od ministara, grizom u jagnjetinu otvarao po neki most, što u Gornjoj, što u Donjoj vilici. Najzad nam se posrećilo i u procesima pridruživanja. Na takmičenju za Dentosong osvojili smo prvo mesto sa pesmom: „Opa, cupa, cup – četir babe jedan zub.“
Na mitinzima podrške čvrstim merama klimave vlade, oduševljene bezube narodne mase nisu se dale zavesti jednozubljem, najčešće se mogla videti parola:
Zub za protezu! A čuli su se i povici: Ko sme da nam pogleda u zube!
Ministri su, uz krezub osmeh, dočekivali mnogobrojne strane delegacije, čak i svetskih velesila, koje su dolazile da uzmu otisak našeg modela prevazilaženja krize.
šifra: ,,UMNJAK”
Zlatna kaciga za pesmu ,,Velikoj stradiji u večitoj krizi’’ (šifra: ,,Sjaše Kurta uzjaše Murta’’), autor Dušan Mijajlović Adski, Niš
VELIKOJ STRADIJI
U VEČITOJ KRIZI
kriza je
ne brani me branislave
ne brani se branislave
sipaj neka zažubori
zar ne vidiš
svet satire sebe u ludilu
dovitljivi u krizi
prodaju tišinu za mrtve
nevolje rođenih i nerođenih
rastu iz časa u čas
između ptičijeg
i svinjskog gripa
strah
strepnja
i stres čine svoje
sipaj
ne prosipaj branislave
kriza je
ne broji čaše
ne pominji mi obaveze
zar ne vidiš
naše su duše crne
poput mraka
u praznim džepovima
kriza je branislave
branitelju
prava na kost i kožu
ne požuruj me branislave
vreme je loših običaja
zveri oštre čeljusti
po senovitim jazbinama
budni ćemo sanjati
kako smo se smejali
kriza je svega i svačega
svega za nekog ima
za nekog ničeg nema
uvek je tako bivalo
ne brani izme
naivni branislave
očigledna je besmislenost
svih izama
sve je promašaj
u ovom neviđenom
velikom
zemaljskom govnarijumu
to što još zvek sejemo
i grobove kopamo
ne znači da smo živi
ne brani gladne branislave
praznim rečima
glad više nije
ničija previlegija
zar ne vidiš kako
bačenu kost
psi ne stižu da ugrabe
kriza je čoveče
za čoveka i psa
jedino pseta žive
životom dostojnim čoveka
ne brani đavole branislave
sve je više demona
koji nam drsko zarivaju
nokte u meso
ne brani me branislave
nisam u delirijumu
to ja mislim suzama
oplakujem
našu Veliku Stradiju
u Večitoj krizi
šifra: ,,Sjaše Kurta uzjaše Murta’’
Zlatna kaciga za aforizam:
Vlada je zabranila svaki štrajk glađu. Ali dok traje kriza, prema štrajkačima neće biti preduzimane nikakve mere.
(šifra: ,,Munkov krik) autor Savo Martinović, Beograd
Nagrada ,,Rade Brka” za priču ,,Kriza’’
(šifra: ,,Keke’’)
autor Vlado Volaš, Zemun
Brate, ovo više stvarno ne može da se sluša! Ta reč, mislim kriza, čuje se, brate, svuda, ali pazi, svuda. Kresneš televizor, ali odmah, čuješ kako neki baja kuka kako ga je, šatro, svetska globalna kriza ojadila, pa kao sad nema love da isplati raju što šljaka za njega, i, kao nije on kriv što oni blokiraju saobraćaj ispred Vlade, pa im raja koja ne može da stignekući, jebe kevu! Prebaciš kanal, ista žvaka! Ministri i ostali političari kao da su jedva dočekali da imaju na šta da se vade što su оbećavali brda i doline u predizbornim kampanjama, pa kad su ispalili svoje birače, ovo im je leglo, brate, ko dupe na šolju! Šatro, sve bi bilo kako je obećavano, ali, jebi ga, – svetska globalna kriza! Šta da se radi?! Viša sila! A, kao ovde sve bilo super dok se nije bilo svetske globalne krize!
Glavni trip je da je za sve što ne valja kriva svetska globalna kriza. A pazi, brate, ja sam provalio u čemu je fora. Fora je u tome što nam sa tom žvakom odvlače pažnju sa nekih ljakse serija i emisija gde ja, brate, ništa ne kapiram! Ali, pazi brate, kad nema šanse da provalim svaku drugu rečenicu! A fore su im do jaja! I oni, brate, sa takvim, šatro narodnim jezikom, hoće u Evropu!? U јееее! Pazi brate, kad ja, koji sam rođen ovde i koji od rođenja govorim srpski, ne mogu da ih provalim, a zamisli onu evropsku raju – nema šanse ni da im to prevedeš a da oni provale u čemu je tu fora! Never! Aj dont anderstend! Niks feršten!
Zato ti ja to pričam, brate! Znaš kako njih boli uvo za naše ljakse fazone! Sa njima ima da se priča urbanim srpskim jezikom, brate! Lepo ljudi mogu da prevedu i kapiraju u čemu je fora. Evo ovako kao što ja govorim, na primer.
Prema tome, provali u čemu je fora: kakva globalna kriza, to smo namerno istripovali da ono glavno sakrijemo od raje. Mi imamo KRIZU IDENTITETA, brate! Pazi kad je zadnji momenat da uhvatimo voz za Evropu! Zato, pamet u vugla! Ne moraju svi da vide kako pečemo prasiće i jagnjiće, rakiju , sviramo ,,dvojke”… Jebi ga, brate, Evropa je to!
šifra: ,,Keke’’
A ovako je sve počelo – Gradonačelnik Kruševca mr. Desimir Pavlović primio je
goste iz Bugarske – Haskova
Karikaturisti crtaju zainteresovane
Vlado Volaš je crtao Ljubu Obradovića
Dva Ljubodraga: Obradović i Stojadinović – pesnik i novinar
Dobrodošlica za Batu Živojinovića ili stigao je Valter
Stigao je i Darko Bajić
Bata sa suprugom u Kulturnom centru Kruševac
Razgovor Bate Živojinovića i gradonačelnika Kruševca mr. Desimira Pavlovića
Miško i Bata – reditelj i glumac
Otvaranje izložbe karikatura
Janko Mitev – gost iz Haskova – direktor festivala *HASKOVSKI KAUN*
Goran Ćeličanin
Dragan Jovanović-Dejvi i Velimir Živojinović – Bata
Gde si Bato? – Dejvi, jesi li to ti?
Sala je bila prepuna
Oficijelni početak programa – voditeljski par: Lidija Užarević i Predrag Radovanović
Pozdravna reč direktora Kulturnog centra Kruševac Ljubodraga Obradovića
Poštovani posetioci, prijatelji karikature, humora i satire, poštovaoci ZLATNE KACIGE, dragi gosti… Dobrodošli u Grad Kruševac i Kulturni centar Kruševac
Kako vreme leti!!! Kao da je juče sve počelo, a počelo je 29. marta 1993. godine osnivanjem festivala, a evo danas, 18 -ti je festival i postajemo punoletni!
Drago mi je što ste večeras sa nama i čini mi čast da Vas pozdravim u ime Kulturnog centra Kruševac i svoje lično ime. Posebno pozdravljam:
-
sve dobitnike nagrada Festivala ZLATNA KACIGA, dobitnika NAGRADE ZA ŽIVOTNO DELO – glumca Velimira Batu Živojinovića i priznanja VITEZ OD ČARAPANIJE SER HARDI – filmskog reditelja Darka Bajića.
-
članove stručnih žirija
-
naše drage goste iz Bugarske iz grada Haskova, koji se ponose svojim festivalom HASKOVSKI KAUN, goste iz Crne Gore, Niša, Beograda i drugih mesta širom Srbije
-
Gradonačelnika grada Kruševca magistra Desimira Pavlovića i njegove saradnike
-
sve predstavnike Vojske Srbije, MUP-a Srbije i Srpske pravoslavne Crkve, sve pripadnike političkih partija i sve predstavnike javnih i privatnih preduzeća, ustanova i škola Kruševca, sve pripadnike Kulturno-umetničkih društava i udruženja građana… Predstavnike medija…
Uz našu želju da ZLATNA KACIGA TRAJE I DA SE NJEN SJAJ IZDALEKA VIDI i volju i trud učesnika konkursa, da u realizaciji naše želje svojim kreativnim radom u oblasti karikature, humora i satire aktivno učestvuju, došli smo do 18 ZLATNE KACIGE!
Večeras ćemo najuspešnijim kulturnim stvaraocima i učesnicima 18 ZLATNE KACIGE pokušati da se odužimo prigodnim nagradama, s nadom da će to biti podstrek potencijalnim učesnicima da 19 ZLATNA KACIGA ostvari još bolje rezultate. Još jednom dobrodošli i uživajte!!!
Radoje Savić, glavni urednik KCK i urednik festivala govori o nastanku festivala
– Dišo, imam ideju da naša kuća napravi festival, ali jugoslovenski, ej jugoslovenski, bem ti karanfil!
Tog trenutka se sve pokrenulo kao lavina. Ekipa koju su činili urednici Kulturnog centra – Rade Brka, Zorica Duković i Lidija Užarević, zajedno sa Mikijem Stamenkovićem i mojom malenkošću krenula je putem neizvesnosti. Sve se dogodilo filmskom brzinom. Trebalo je za četrdesetak dana osnovati i organizovati Festival, a da bude jugoslovenskog značaja i jedinstven po karakteru i sadržaju.
Miki je usmeravao stvaranje Festivala. Rade Brka je zvao Ježevce – Laleta Bojčića, Milovana Vržinu i Duška Petrovića, zatim Anastasa Nešića i Dragutina Karla Minića. Miomir Hari Ristović mi je pomogao u formiranju osnivačkog akta i ciljeva festivala.
Dobili smo saglasnost osnivača. Održali smo niz sastanaka u Beogradu i Kruševcu u traganju ka konačnom profilu Festivala. U proces stvaranje, pored već pomenutih, uključili su se Radovan Tomašević, Aleksandar Karakušević Klas, Dragan Lakićević, Goran Ćeličanin, a nešto kasnije Ljubodrag Stojadinović. Napisali smo pravila, objavili konkurs, imenovali žiri i 1.aprila 1993. godine, uz režiju Mikija Stamenkovića i voditelje Vesnu Čipčić i Miliju Vukovića, dodeljene su prve nagrade prvog konkursa jugoslovenskog humorno – satiričnog stvaralaštva.
Već sledeće godine Festival je postao Međunarodni, a kasnije je dobio naziv Zlatna kaciga.
Kockice u konačni mozaik festivala, pored moje malenkosti, ugradili su i Radmila Jovanović, Jelena Protić Petronijević, Lidija Jevremović, Ljubodrag Obradović i ceo kolektiv Kulturnog centra u proteklih osamnaest godina.
Osamnest godina postojanja u kontinuitetu je dokaz njegove neosporne vrednosti. Postao je prestižan evropski i najveći i najznačajniji srpski Međunarodni festival te vrste.
Putem konkursa i kataloga Festivala svuda u svetu se čuje za Kruševac, Kulturni centar i Srbiju, jer svake godine najpoznatiji svetski karikaturisti iz Južne i Severne Amerike, Afrike, Australije, Azije i Evrope konkurišu za „Zlatnu kacigu“. Na taj način je naš Festival postao svetski u punom smislu te reči.
Danas je „Zlatna kaciga“ formalno, programski i organizaciono, potpuno utemeljena i posle 18 godina postojanja treba da bude ponos prestonog Lazerevog grada i da služi na čast srpskoj kulturi.
Završna reč i proglašavanje Teme za 19 festival *ZLATNA KACIGA*
Ljubodrag Obradović
Poštovani posetioci, prijatelji i poštovaoci ZLATNE KACIGE, dragi gosti…
*Velika je šteta što ljudski vek
ne traje bar pet stotina godina.
Imali bismo velike šanse
da dočekamo obećano bolje sutra!*
I kao što u ovom svom aforizmu iz knjige *PUNIM GASOM NIZBRDO*, napisa saradnik Kulturnog centra Kruševac, Ivko Mihajlović, šanse za uspeh naših ideja uvek postoje, samo je ralizacija malo teža!
Ali svemu uvek dodje kraj. Završena je 18-ta – živela 19 ZLATNA KACIGA!
Običaj je da se na kraju završne večeri otkriju teme za sledeći konkurs. U susret 19. Festivalu, koji je prvi posle punoletstva, idemo sa temama koje odgovaraju duhu vremena u kojem živimo. Kako je sada u trendu pojam * ODRŽIVI RAZVOJ*
- tema 19 Zlatne kacige za odrasle je : SPAS;
- a tema 19 Zlatne kacige za mlade do 18 godina je : ZUBI
Naravno, kompletnu informaciju o 19 konkursu pronaći ćete na zvaničnom sajtu Kulturnog centra Kruševac www.kck.org.rs do kraja meseca aprila.
Hvala Vam što ste sa nama u misiji širenja PUTEVA KULTURE!!! KULTURA I ŽIVOT IDU RUKU POD RUKU!
Svima Vama Želim mnogo smeha bez obzira na sve poteškoće koje nas u Životu prate, jer smehom pobedjujemo – SMEH JE LEK!
DOVIDJENJA DO 19-te ZLATNE KACIGE
Zatim je usledio koktel u Klubu KCK
Pogledajte slike!!!
I fotofraf Riči je fotografisan
Sa koktela u Klubu KCK
MEĐUNARODNOG FESTIVALA
ZLATNA KACIGA 2010. godine
Svetlo u dvorani puno na sceni svetlosni štimung svetlo 01. Na video bimu znak Zlatne kacige bim 01 Na znak za početak gašenje svetla u dvorani.
Kad se ugasi svetlo startuje muzička kulisa:
HIMNA FESTIVALA muzika 01
Na početak muzike slajd šou prezentacija na video zidu
Video 2
Pred kraj muzičke kulise izlazak voditelja / sinhrono fejd aut muzičke kulise – start mikrofoni __ i __.
Video prezetacija sinhrono video 03.
Svetlosni štimung sinhrono pretapanje svetlo 02.
PECA: Poštovani prijatelji smeha, dobro veče i dobro došli na završno veče osamnaestog Međunarodnog festivala humora i satire Zlatna kaciga čiji je pokrovitelj Grad Kruševac.
LIDIJA: Pozdravljamo sve vas koji ste sa nama u Bioskopu Kruševac ali i vas koji nas pratite u direktnom prenosu Regionalne televizije Kruševac.
PECA: Po osamnaesti put smo se okupili u Lazarevoj prestonici da pozdravimo najuspešnije karikaturiste, satiričare i humoriste sa svih kontinenata koji su se ove godine nadmetali na temu KRIZA.
LIDIJA: A koliko je kriza bila inspirativna majstorima humora čućemo na ovoj svečanoj dodeli nagrada…
PECA: No pre nego Zlatne kacige dođu do svojih dobitnika, obratiće Vam se u ime domaćina Ljubodrag Obradović, direktor Kultornog centra Kruševac.
Ljubodrag Obradović pozdravlja goste…
Poštovani posetioci, prijatelji karikature, humora i satire, poštovaoci ZLATNE KACIGE, dragi gosti… Dobrodošli u Grad Kruševac i Kulturni centar Kruševac
Kako vreme leti!!! Kao da je juče sve počelo, a počelo je 29. marta 1993. godine osnivanjem festivala, a evo danas, 18 -ti je festival i postajemo punoletni!
Drago mi je što ste večeras sa nama i čini mi čast da Vas pozdravim u ime Kulturnog centra Kruševac i svoje lično ime. Posebno pozdravljam:
-
sve dobitnike nagrada Festivala ZLATNA KACIGA, dobitnika NAGRADE ZA ŽIVOTNO DELO – glumca Velimira Batu Živojinovića i priznanja VITEZ OD ČARAPANIJE SER HARDI – filmskog reditelja Darka Bajića.
-
članove stručnih žirija
-
naše drage goste iz Bugarske iz grada Haskova, koji se ponose svojim festivalom HASKOVSKI KAUN, goste iz Crne Gore, Niša, Beograda i drugih mesta širom Srbije
-
Gradonačelnika grada Kruševca magistra Desimira Pavlovića i njegove saradnike
-
sve predstavnike Vojske Srbije, MUP-a Srbije i Srpske pravoslavne Crkve, sve pripadnike političkih partija i sve predstavnike javnih i privatnih preduzeća, ustanova i škola Kruševca, sve pripadnike Kulturno-umetničkih društava i udruženja građana… Predstavnike medija…
Uz našu želju da ZLATNA KACIGA TRAJE I DA SE NJEN SJAJ IZDALEKA VIDI i volju i trud učesnika konkursa, da u realizaciji naše želje svojim kreativnim radom u oblasti karikature, humora i satire aktivno učestvuju, došli smo do 18 ZLATNE KACIGE!
Večeras ćemo najuspešnijim kulturnim stvaraocima i učesnicima 18 ZLATNE KACIGE pokušati da se odužimo prigodnim nagradama, s nadom da će to biti podstrek potencijalnim učesnicima da 19 ZLATNA KACIGA ostvari još bolje rezultate. Još jednom dobrodošli i uživajte!!!
Ljubodrag Obradović
PECA: A mi se vraćamo Festivalu. Ove godine Festival je napunio osamnaest godina. Postao je punoletan. Red je da se potsetimo kako je nastao, kako je rastao, razvijao se i postao najznačajniji srpski Međunarodni festival humora i satire.
LIDIJA: O tome će najbolje svedočiti jedan od učesnika u osnivanju Festivala i njegov prvi direktor, Radoje Savić.
RADOJE SAVIĆ: ( Tekst )
KAKO JE NASTAO FESTIVAL ( skraćena verzija )
Krajem prošlog veka, sredinom februara 1993. godine, u moju kancelariju je uleteo Rade Brka i, žurno, s vrata, sav zajapuren, onako snogu, ispalio kao iz topa:
– Dišo, imam ideju da naša kuća napravi festival, ali jugoslovenski, ej jugoslovenski, bem ti karanfil!
Tog trenutka se sve pokrenulo kao lavina. Ekipa koju su činili urednici Kulturnog centra – Rade Brka, Zorica Duković i Lidija Užarević, zajedno sa Mikijem Stamenkovićem i mojom malenkošću krenula je putem neizvesnosti. Sve se dogodilo filmskom brzinom. Trebalo je za četrdesetak dana osnovati i organizovati Festival, a da bude jugoslovenskog značaja i jedinstven po karakteru i sadržaju.
Miki je usmeravao stvaranje Festivala. Rade Brka je zvao Ježevce – Laleta Bojčića, Milovana Vržinu i Duška Petrovića, zatim Anastasa Nešića i Dragutina Karla Minića. Miomir Hari Ristović mi je pomogao u formiranju osnivačkog akta i ciljeva festivala.
Dobili smo saglasnost osnivača. Održali smo niz sastanaka u Beogradu i Kruševcu u traganju ka konačnom profilu Festivala. U proces stvaranje, pored već pomenutih, uključili su se Radovan Tomašević, Aleksandar Karakušević Klas, Dragan Lakićević, Goran Ćeličanin, a nešto kasnije Ljubodrag Stojadinović. Napisali smo pravila, objavili konkurs, imenovali žiri i, 1.aprila 1993. godine, uz režiju Mikija Stamenkovića i voditelje Vesnu Čipčić i Miliju Vukovića, dodeljene su prve nagrade prvog konkursa jugoslovenskog humorno – satiričnog stvaralaštva.
Već sledeće godine Festival je postao Međunarodni, a kasnije je dobio naziv Zlatna kaciga.
Kockice u konačni mozaik festivala, pored moje malenkosti, ugradili su Radmila Jovanović, Jelena Protić Petronijević, Lidija Jevremović, Ljubodrag Obradović i ceo kolektiv Kulturnog centra u proteklih osamnaest godina.
Osamnest godina postojanja u kontinuitetu je dokaz njegove neosporne vrednosti. Postao je prestižan evropski i najveći i najznačajniji srpski Međunarodni festival te vrste.
Putem konkursa i kataloga Festivala svuda u svetu se čuje za Kruševac, Kulturni centar i Srbiju, jer svake godine najpoznatiji svetski karikaturisti iz Južne i Severne Amerike, Afrike, Australije, Azije i Evrope konkurišu za „Zlatnu kacigu“. Na taj način je naš Festival postao svetski u punom smislu te reči.
Danas je „Zlatna kaciga“ formalno, programski i organizaciono, potpuno utemeljena i posle 18 godina postojanja treba da bude ponos prestonog Lazerevog grada i da služi na čast srpskoj kulturi.
PECA: A sada je vreme da predstavimo članove stručnog žirija ovogodišnjeg konkursa.
Sinhrono sa voditeljem muzička kulisa kao podloga govora muzika 02.
LIDIJA: Stručni žiri u kategoriji pisane forme ove godine činili su:
Sinhrono sa daljim tekstom video prezetacija vedeo 04
Ljubodrag Stojadinović, književnik iz Beograda, predsednik žirija
PECA: Petar Lazić, književnik iz Beograda
LIDIJA: Dragiša Pavlović Rasinski, književnik iz Kruševca
PECA: Ovogodišnjim žirijem za karikature presedavao je profesionalni karikaturista Goran Ćeličanin…
LIDIJA: Dok su članovi žirija bili Muhamed Đerlek, karikaturista iz Novog Pazara…
PECA: I Saša Dimitrijević, karikaturista iz Niša.
Kraj prezentacije na video bimu video 05
LIDIJA: Da dodamo sva trojica su dobitnici najznačajnije domaće nagrade za karikaturu „ ZLATNI PJER “, koju dodeljuje kompanija Novosti.
Fejd aut muzičke kulise
PECA: Toliko o članovima žirija. Vreme je za statistiku ovogodišnjeg konkursa…
LIDIJA: Upravo tako. Na konkursnu temu: KRIZA, karikaturama je apliciralo dvesta sedamnaest autora iz cetrdeset i šest zemalja sveta.
PECA: Od petstošezdeset i dva rada žiri je izdvojio karikature koje su ponele nagrade Festivala, a samo jedan od njih ovogodišnju Zlatnu kacigu.
LIDIJA: U kategoriji pisane forme na adresu Festivala pristiglo je sto jedna priča, sto trideset jedna pesma i hiljadu osamsto dvadeset jedan aforizam, tako da žiri nije imao vremena za razonodu.
PECA: No pre nego što uđemo u sližbeni ton ove večeri, predlažem da ovogodišnju konkursnu temu ilustrujemo najlepšom muzičkom razglednicom.
LIDIJA: Ema Stojanović
Ulazak solista paralelno sa najavom – voditelji napuštaju scenu.
Sinhrono slike na video bimu video 6
PECA: Nakon prelepih tonova vašoj pažnji preporučujemo specijalnu memorijalnu nagradu Festivala RADE BRKA, koja se dodeljuje za ostvarenje koje afirmiše narodski duh.
LIDIJA: Po tradiciji ovu nagradu prate i stihovi Gorana Ćeličanina koji glase:
PECA: Nagnute zemlje, duša golema…
LIDIJA: Ovde je, samo ga malo nema
PECA: Moravom šest i po čuda sneva, obalom ogrnut pred završni čin…
LIDIJA: Pišoplotonje i guranosne ismeve, Rade Brka, moravskih valoga sin.
PECA: Specijalnu nagradu Rade Brka ove godine dobija Vlado Volaš iz Zemuna za priču „ Kriza “.
LIDIJA: Nagrađenu priču slušamo u glumačkoj interpretaciji …
MARKO: „ Kriza “
PECA: Nagradu Rade Brka gospodinu Vladi Volašu uručuje gospođa Bisa Savić.
/Muzička kulisa Moravske fanfare
Muzička kulisa – fanfare za uručenje
LIDIJA: I kako smo i obećali slikom se selimo u virtuelnu galeriju Festivala i gledamo izbor iz najužeg izbora.
Neka slika govori više od reči!
Voditelji napuštaju scenu
Sinhrono muzička kulisa i start video prezentacije
PECA: Iz sveta slika vraćamo se u svet reči…
LIDIJA: No pre nego čujemo nagrađene aforizme, podsećamo vas da pored velikog konkursa Zlatne kacige postoji i konkurs Festivala namenjen mladima.
PECA: Na konkursnu temu Mobilni, mladi su poslali trista dvadeset i tri karikature, četrdeset i šest stripova, četiri priče, četrdeset i šest pesama i dvadeset aforizama.
LIDIJA: Žiri u sastavu / Projekcija slika video bim/ Momir Dragićević, urednik dečijeg programa KCK, Maja Olić urednik likovnog programa KCK i Radoje Savić glavni i odgovorni urednik Kulturnog centra Kruševac, doneo je sledeće odluke.
PECA: Za najuspešnijeg karikaturistu proglašen je Marko Stamenković iz Vranja.
LIDIJA: Aleksandra Kresović je nacrtala najbolji strip.
PECA: Nikola Stojanović iz Velike Kruševice napisao je najbolju pesmu.
LIDIJA: Njih troje i još trinaestoro odabranih mladih autora u januaru su uzeli učešće na MASTER CLAS radionicama Festivala koje su vodili Dragutin Vukelić ilustrator iz Beograda, Goran Ćeličanin karikaturista iz Varvarina i dr. Branko Ristić književnik iz Kruševca.
PECA: U nadi da će ti mladi ljudi naslediti najuspešnije karikaturiste i humoriste naše zemlje prelazimo na dodelu Zlatnih kaciga za pisanu formu.
LIDIJA: Nagrađeni izbor aforizama kazuju Aleksandar Grašić i …
– Predsednik je obišao ugrožena područja. On se sa najugroženijim građanima rukovao!
– Vlada je narodnim kuhinjama obezbedila dovoljne količine zaprške.
– Hranite se u narodnoj kuhinji! Vlada vam garantuje da nećete oflakati odelo.
– Vlada je preduzela radikalne mere za izlazak iz krize: Tapšanje gladnih po ramenu.
– Što beskućnici uštede na oporezivanju imovine, mogu koristiti za kupovinu hrane.
– Beskućnici imaju enormne uštede na troškovima komunalnih usluga.
– Izvolite se poslužiti u narodnoj kuhinji. Vlada časti.
– Izgubio sam prazan novčanik. Poštenom nalazaču – izvinjenje!
– Ko drži dijetu, kriza mu je pala kao šlag na tortu.
– Da bi održali tradiciju i preživeli krizu, Srbi traže spas u posnim slavama.
– Najtvrđi problem kriznog štaba bio je (i ostao) raspodela fotelja.
– Ko nema šta da jede, može da traži spas u štrajku glađu!
– Za građane koji su podržali opštenarodni štrajk glađu priređen je svečani banket.
– Zahvaljujući krizi, Srbijom bi opet mogli vladati NEMANJIĆI.
– Vi ste mi mnogo sumnjivi. Odakle vam pravo da nemate ništa?!
– Kriza je zahvatila svet. Sad je jedinstvena prilika da Srbija pokaže kako je i ona Sveta.
– Kriza je donela novu modu. Šeširi će se sve više nositi na kolenima!
– Ako krizu ne preživimo, možemo da se ubijemo!
PECA: Bili su ovo aforizmi iz najužeg izbora za glavnu nagradu Festivala, a Zlatnu kacigu dobija
LIDIJA: Savo Martinović iz Beograda za aforizam koji glasi.
PECA:
Ali, dok traje kriza,
prema štrajkačima neće biti
preduzimane nikakve mere. “
PECA: Pozivamo VELIKE FANFARE
URUČENJE NAGREDE – Radoje Savić
LIDIJA: I pošto je prva Zlatna kaciga uspešno stigla do svog dobitnika, vreme je za muziku.
MUZIKA
LIDIJA: A sada je vreme za dodelu specijalnog priznanja našeg Festivala koje se dodeljuje onome ko je na poseban način ostvario vezu sa ovim gradom.
PECA: ….. te je time zaslužio priznanje Vitez od Čarapanije ser HARDI!
Podsetimo se da su u red čarapanskih vitezova uvedeni
ALEKSANDAR KARAKUŠEVIĆ KLAS
LIDIJA: PAVLE MINČIĆ
PECA: MILOVAN VITEZOVIĆ
LIDIJA: RADIVOJE LALE BOJIČIĆ
PECA: LjUBIVOJE RŠUMOVIĆ
LIDIJA: RANKO GUZINA
PECA: DOKTOR ZORAN BOŽOVIĆ
LIDIJA: DOBRICA ERIĆ
PECA: SARLIS HRISANTIS
LIDIJA: DOKTOR DRAGAN MANDARIĆ
PECA: NIKOLA SIMIĆ
LIDIJA: DUŠAN KOVAČEVIĆ
PECA: MIRA BANjAC
LIDIJA: NEDELjKO POPADIĆ
PECA: MAESTRO SRETEN KRSTIĆ
LIDIJA: DUŠAN POP ĐURĐEV
PECA: DRAGAN LAKIĆEVIĆ
LIDIJA: ALEKSANDAR ČOTRIĆ
PECA: MILOVAN VRŽINA
LIDIJA: LjUBODRAG STOJADINOVIĆ
PECA: I SINIŠA PAVIĆ
LIDIJA: Ovogodišnji počasni čarapan Dame i gospodo pozdravimo novog Viteza od Čarapanije gospodina Darka Bajića.
PECA: Ceremoniju uvođenja gospodina Bajića u red Vitezova smeha, obaviće gradonačelnik Kruševca, gospodin Desimir Pavlović
CEREMONIJA DODELE ČARAPE
LIDIJA: Od ove godine novopečeni Vitez polaže i vitešku zakletvu te molimo gospodina Bajića da pristupi polaganju iste.
PECA: Gospodine Bajiću da li ste spremni? Zamoliću vas da zamnom ponavljate sledeći tekst:
JA DARKO BAJIĆ….. ZAKLINjEM SE VITEŠKOM ČAŠĆU….. DA ĆU BRANITI HUMOR I SATIRU GDE GOD SE NAŠAO I GDE GOD BIO….. DA ĆU IME ČARAPANSKO PONOSNO NOSITI….. I DA ĆU IME ZLATNE KACIGE SVETOM PRENOSITI NA ČAST I HVALU.
LIDIJA: Gospodine Bajiću čestitamo vam položenu zakletvu.
PECA: Dame i gospodo novi čarapanski Vitez ima reč
DARKO BAJIĆ: BESEDA
PECA: Vraćamo se nagradama i lekovitom smehu koji nam je itekako potreban.
LIDIJA: U kategoriji pisane forme Zlatna kaciga za priču pripala je šifri “ Umnjak “
PECA: I autoru Draganu Bunoviću iz Novog Sada za priču “ Krizozublje ”
MALE FANFARE
LIDIJA: Nagrađenu priču slušamo u interpretaciji Eme Stojanović
PECA: Zlatnu kacigu DRAGANU BUNOVIĆU uručuje Ljubodrag Stojadinović
VELIKE FANFARE i URUČENJE NAGRADE
LIDIJA: Čestitamo!
PECA: Bila je to Zlatna priča i njena Zlatna kaciga a mi se ekspresno selimo u svet karikature i proglašavamo dobitnika treće nagrade za karikaturu.
LIDIJA: To je Hule Hanušić iz Austrije
MALE FANFARE, PROMENA SVETLA I
EMITOVANJE NAGRAĐENE KARIKATURA NA VIDEO ZIDU
PECA: Drugu nagradu u kategoriji karikature poneće Valentin Družinjin iz Rusije
MALE FANFARE, PROMENA SVETLA I
EMITOVANJE NAGRAĐENE KARIKATURA NA VIDEO ZIDU
PROMENA SVETLA I NAKON PROMENE SLIKE NA VIDEO BIMU…
PECA: Čestitamo nagrađenima, a mi se ponovo vraćamo muzici…
ETNO MUZIKA iz Bugarske
LIDIJA: I evo nas u poslednjoj četvrtini festivalske utakmice.
PECA: Kako red nalaže valja dodeliti Zlatnu kacigu za humorističku priču
LIDIJA: Ove godine najviše priznanje u toj kategoriji poneće rad pod dopadljivom šifrom “ Sjaše Kurta, uzjaše Murta ”.
PECA: To jest njegov autor, gospodin Dušan Mijajlović Adski iz Niša, za pesmu VELIKOJ STRADIJI U VEČITOJ KRIZI.
MALE FANFARE
LIDIJA: Pre nego dodelimo nagradu, slušamo nagrađenu pesmu.
PECA: VELIKOJ STRADIJI U VEČITOJ KRIZI…..
kriza je
ne brani me branislave
ne brani se branislave
sipaj neka zažubori
zar ne vidiš
svet satire sebe u ludilu
dovitljivi u krizi
prodaju tišinu za mrtve
nevolje rođenih i nerođenih
rastu iz časa u čas
između ptičijeg
i svinjskog gripa
strah
strepnja
i stres čine svoje
sipaj
ne prosipaj branislave
kriza je
ne broji čaše
ne pominji mi obaveze
zar ne vidiš
naše su duše crne
poput mraka
u praznim džepovima
kriza je branislave
branitelju
prava na kost i kožuv
ne požuruj me branislave
vreme je loših običaja
zveri oštre čeljusti
po senovitim jazbinama
budni ćemo sanjati
kako smo se smejali
kriza je svega i svačega
svega za nekog ima
za nekog ničeg nema
uvek je tako bivalo
ne brani izme
naivni branislave
očigledna je besmislenost
svih izama
sve je promašaj
u ovom neviđenom
velikom
zemaljskom govnarijumu
to što još zvek sejemo
i grobove kopamo
ne znači da smo živi
ne brani gladne branislave
praznim rečima
glad više nije
ničija previlegija
zar ne vidiš kako
bačenu kost
psi ne stižu da ugrabe
kriza je čoveče
za čoveka i psa
jedino pseta žive
životom dostojnim čoveka
ne brani đavole branislave
sve je više demona
koji nam drsko zarivaju
nokte u meso
ne brani me branislave
nisam u delirijumu
to ja mislim suzama
oplakujem
našu Veliku Stradiju
u Večitoj krizi
(C) Dušan Mijajlović Adski
LIDIJA: Zlatnu kacigu za humorističku pesmu dodeljuje Elena Eskić
VELIKE FANFARE I DODELA NAGREDE
LIDIJA: I pre nego dodelimo najprestižniju nagradu za karikaturu dozvolite nam da dodelimo još jednu ni malo manje značajnu nagradu Festivala.
PECA: Reč je o nagradi za životno delo Međunarodnog festivala Zlatna kaciga koju dodeljuje Savet festivala za stvaralaštvo iz oblasti humora i satire ( karikatura, književnost, dramska umetnost ) onim umetnicima čije je delo ugrađeno u riznicu nacionalnog kulturnog blaga.
LIDIJA: Nagradu za životno delo poneli su do sada
MIODRAG PETROVIĆ – ČKALjA
PECA: NOVAK NOVAK
LIDIJA: RADMILA SAVIĆEVIĆ
PECA: VLASTIMIR ĐUZA STOILjKOVIĆ
LIDIJA: MIHAJLO BATA PASKALjEVIĆ
PECA: ANDREJA ZLATIĆ
LIDIJA: MIOMIR STAMENKOVIĆ
PECA: DRAGUTIN KARLO MINIĆ
LIDIJA: MILIJA VUKOVIĆ
PECA: RADMILA ŽIVKOVIĆ
LIDIJA: ANASTAS NEŠIĆ HARDI post mortem
PECA: i RADOŠ BAJIĆ
LIDIJA: Za posebne zasluge Festivalska povelja GORANU ĆELIČANINU
LIDIJA: O novom dobitniku Velimiru Bati Živojinoviću: BIOGRAFIJA
MUZIČKA PODLOGA
PECA: Nagradu dodeljuje Dragan Jovanović, član gradskog veća Kruševca
VLIKE FANFARE: dodela nagrade.
BATA: Beseda
LIDIJA: I evo nas poštovani prijatelji u samoj završnici ove noći pune smeha i nagrada.
PECA: Čuli smo i videli kako Krizu doživljavaju humoristi
LIDIJA: A vreme je da vidimo i kako izgleda najbolja karikatura konkursa. Zlatna kaciga za karikaturu 2010. godine !
VELIKE FANFARE PROJEKCIJA KARIKATURE, PROMENA SVETLA
PECA: Dame i gospodo autor nagrađene karikature, dobitnik Zlatne kacige, srpski karikaturista gospodin NIKOLA MASLOVARA MASLI iz Gornjeg Milanovca.
LIDIJA: Zlatnu kacigu uručuje
uručuje
PECA: I kako red nalaže u samom finalu ove večeri obratiće vam se domaćin Festivala i nadamo se proglasiti novu konkursnu temu.
PECA: Direktor Kulturnog centra gospodin Ljubodrag Obradović.
Ljubodrag Obradović govori završnu reč i objavljuje TEMU 19 Zlatne Kacige!!!
Poštovani posetioci, prijatelji i poštovaoci ZLATNE KACIGE, dragi gosti…
*Velika je šteta što ljudski vek
ne traje bar pet stotina godina.
Imali bismo velike šanse
da dočekamo obećano bolje sutra!*
I kao što u ovom svom aforizmu iz knjige *PUNIM GASOM NIZBRDO*, napisa saradnik Kulturnog centra Kruševac, Ivko Mihajlović, šanse za uspeh naših ideja uvek postoje, samo je ralizacija malo teža!
Ali svemu uvek dodje kraj. Završena je 18-ta – živela 19 ZLATNA KACIGA!
Običaj je da se na kraju završne večeri otkriju teme za sledeći konkurs. U susret 19. Festivalu, koji je prvi posle punoletstva, idemo sa temama koje odgovaraju duhu vremena u kojem živimo.
Kako je sada u trendu pojam * ODRŽIVI RAZVOJ* – tema 19 Zlatne kacige za odrasle je : SPAS;
Naravno, kompletnu informaciju o 19 konkursu pronaći ćete na zvaničnom sajtu Kulturnog centra Kruševac www.kck.org.rs do kraja meseca aprila.
Hvala Vam što ste sa nama u misiji širenja PUTEVA KULTURE!!! KULTURA I ŽIVOT IDU RUKU POD RUKU!
Svima Vama Želim mnogo smeha bez obzira na sve poteškoće koje nas u Životu prate, jer smehom pobedjujemo – SMEH JE LEK!
LIDIJA: Poštovani prijatelji opraštajući se od vas zahvaljujemo generalnom pokrovitelju Gradskoj upravi grada Kruševca.
PECA: Kao i sponzorima
LIDIJA: Uz zahvalnost za pažnju koju ste nam posvetili podsećamo vas da ste pratili završno beče Međunarodnog festivala humora i satire u direktnom prenosu medijskog pokrovitelja Regionalne televizije Kruševac.
PECA: Do sledećeg prvog aprila budite vedri i nasmejani.
LIDIJA: Kroz večerašnji program vodili su vas:
PECA: Lidija Užarević
LIDIJA: I Predrag Radovanović Peca.
LIDIJA: Prijatno veče.
Poslednji put ažurirano ( Monday, 19 April 2010 )