ЖИВОТ ЈЕ СВЕТЛОСТ – Даница Раковић – Промоција књиге

14.04.2011. године у организацији Културног центра Крушевац, у Клубу КЦК је одржана промоција књиге Данице Рајковић *ЖИВОТ ЈЕ СВЕТЛОСТ*. О књизи су говорили Љубодраг Обрадовић и Томислав Милетић, стихове су казивали Даница Гвозденовић, Тамара Бабић и Јелена Ђорђевић, организатор КЦК која је осмислила и водила промоцију. За музику тренутка побринуо се Мића Живановић уз асистенцију Бранка Симића, а да све буде забележено оком фотоапарата постарао се Веркан Гвозденовић.

Даница Рајковић и Јелена Ђорђевић

Јелена Ђорђевић

Љубодраг Обрадовић

ПОСЛЕ ИЗАЗОВА – ОТКРОВЕЊЕ!!!

Почети није било лако, било је изазовно, а изазов је донео и плодове – наставак започете мисије, коју је Даница сама себи поставила!

*Даница Рајковић је рођена 03.03.1949. године у селу Рлици, (општина, односно град Крушевац), које се сместило у самом подножју Јастребца и та чињеница је оставила дубок траг у њеном сећању и подстакла је да прихвати изазов и своје песме, чуване годинама у разним фијокама, у пожутелим ђачким свескама, а највише у души и срцу, изнесе пред суд јавности..* И њена прва књига поезије *ОСТАО ЈЕ ТРАГ* је угледала светло 2009-те године, дакле у њеној шездесетој години и тако је њена мисија окончана – њен траг је остао!

Али прави изазов следи затим. Искуство које су године наталожиле у њеним венама и мириси који су је годинама обасипали њено тело, имали су смисао искре која пали ватру стварања и нагони на нова прегнућа.

Богата за утиске из сусрета са својим пријатељима и пријатељима поезије, Даница се пуна полета као у двадесетим, латила пера, и оно што је душом рудело, дала папиру и читаоцома.

Без ватре сам горела,
у великом пламену,
изгубила моћ емоција
и сјај жара у телу.

У потрази за лепотом,
поглед изазова,
да је живот светлост,
и да сан није јава.

А ти и као свемирски брод,
путању велику правиш,
у добру и у злу,
опет се мени јавиш.

Остављаш за собом,
облак празнине,
сјај зрачи у теби,
и срећа што те окружује.

(ЖИВОТ ЈЕ СВЕТЛОСТ)

Поезија Данице Рајковић је поново *препуна слика, препуна је пејзажа душе и нежних боја танано изнијансираних да све неспокоје отклоне и склад у живот унесу као гесло којем треба тежити*. Поезија Даничина опет сија спокојом сваког жбуна, сваког цвета, сваког трена који пролази, али оставља дубог траг у сећању и сновима. Љубав као изазов тиња у њеним венама и у срце чемерно уноси зрачак да је срећа могућа и дуступна, да је ту иза ћошка Рличке чакмаре и да борови њен мирис доносе у дамаре и сва исчекивања…

У песми ТЕБИ, осликана је сва њена чежња, сва топлина, сав немир, који машту покреће…

Памтим као да је јуче било,
у загрљају чаробном као сан,
Сунце је жарко сијало,
и правило леп и плави дан.

Слушала сам ритам срца,
које је оставило траг,
гледала крупне плаве очи,
и поглед мио и драг.

Вагала сам изговорене речи,
тражила га погледом свуда,
желела сад да верујем,
да се у љубави понављају чуда.

Лебдео је загонетни осмех,
на дивне зведане ноћи,
у тренутку садашњости,
и срећи која ће доћи.

И желела сам те плаве очи,
што плове између јаве и сна,
и узавреле усне
и топлину у грудима.

(Песма ТЕБИ)

Дакле срећа је ту око нас, само треба уграбити прави час и дати све од себе и она ће закорачити у нашу башту, у нашу авлију и донеће утеху за све пропуштено…

Поезија у овој књизи је у својој бити љубавна, јер и Даницу као и остала људска бића, љубав покреће на одрицања, на велика дела, на стваралаштво… Љубав Даницу покреће да себе претаче у стихове и тако постане доступна заљубљеницима поезије.

Рекао сам већ да Даничино стваралаштво у поезији поредим са наивним сликарством, јер из сваког њеног стиха зрачи тај невини одсјај природног, тако потребног и незбежног, тако да се Даница неприметно увлачи читаоцу у срце и ту радо остаје, да своју визију о неопходности љубави у животу самотном подгрева ко пролећно сунце леје препуне цвећа…

И никнуће… Никнуће њена жеља да буде стваралац, да буде читана и да остави траг у животу тако пролазном и нестварном… а опет тако инспиративном, да се поглед магли…

ЖИВОТ ЈЕ СВЕТЛОСТ!!!

Љубодраг Обрадовић