![]()
![]() |
Љубодраг Обрадовић, Виолета Алексић, Светлана Ђурђевић и Тања Милојевић
A NEMA TE
Opet te nema …
Uzalud pitam lutalice noći gde se tvoje stope kriju
i lažem kad kažem da svejedno mi je,
samo sebe i druge zavaravam …
Nema te,
ni u mračnim ulicama tudjih tajni,
ti se uvek vešto od mene kriješ,
dok te ja očajnički tražim,
kad teško mi je,
tebe opet,
u inat meni,
nema …
© Violeta Slkica Aleksić
Љубодраг Обрадовић
Jer činjenica je da poezija u sebi ima snagu da one koji u nju veruju i prepuste se njenim čarima, ponese i uznese u jedan bolji, sanjani svet, u kojem je i sam život onaj sanjani i samim tim prihvatljiv!
Ja lično, oduvek sam verovao da je neko pesnik ako napiše samo jednu pravu pesmu! A kada mi je Jelena predložila da pročitam neke od pesama Violete Aleksić i pripremim se za učešće u ovoj promociji, nasumice sam izabrao desetak pesama, iskopirao ih i prepustio se čari isčitavanja i isčekivanja koji će me vetar iz njih poneti. Večeras znam da je Violeta pesnik…
Zašto ti pričam svoju priču?
Hoćeš li zaista razumeti o čemu zborim,
da li ćeš shvatiti kad usporim,
svoj korak na utrci,
ovog sunovrata!?
Ne volim sažaljenja
i ne trebaju mi lažne ruke prijateljstva
na ramenu.
Ništa to ne menja!
To su samo reči rečene,
u vetar uzaluda na kamenu!
U to ime želim da i sve Vas ponese lepota ovog trenutka i dubina koja zrači iz jednostavnih i jasnih stihova i da Violetu nagradite aplauzom da istraje na putu kojim je krenula, a to je put u srce umetnosti, što joj i ja najiskrenije želim! ŽIVELA UMETNOST!!!
Изговорено на промоцији књиге *НЕГДЕ У МОЈОЈ ПЕСМИ* 28.07.2011. године
Ове речи сам изговорио 28.07.2011. године у прекрасном амбијенту познатог крушевачког ресторана *КОЛИБА* када је одржано Поетско-Музичко вече *НЕГДЕ У МОЈОЈ ПЕСМИ* песникиње Виолете Салкице Алексић… Тада сам први пут срео Виолету и одмах заволео… њену поезију… Те вечери за музику је бринуо Мики Петровић, познати крушевачки музички уметник… а о књизи су говорили песници: Спале, познатији по оном Ж. (са тачком), Ђурђа, коју многи најрадије зову Наша Ђурђа и наравно ја! То вече заједнички су организовали Културни центар Крушевац и Ресторан *КОЛИБА*, а све је осмислила и надахнуто реализовала Јелена Ђорђевић – организатор КЦК…
Вечерас је све исто, само је амбијент други… И друга је књига која се промовише…
Књига Вилете Алексић *ЖИВОТ ЈЕ ЧУДАН МОМАК*, која тако експресно излази пред читаоце, само је знак да је у Виолетином крхком бићу скоцкан потенцијал песникиње која песмом жели да промени тај живот, који је такав какав јесте и који тако брзо бежи, да је право време да се поезијом заузда, умири и постане свима леп и доступан… Јер чињеница је да поезија у себи има снагу да оне који у њу верују и препусте се њеним чарима, понесе и узнесе у један бољи, сањани свет, у којем је и сам живот онај сањани чудан момак, прави принц и самим тим прихватљив!
Ја лично, одувек сам веровао да је неко песник, ако напише само једну праву песму! А Виолета је написала море песама и учинила их доступним широј читалачкој публици. Ова књига је објављена у 1000 примерака, а многе песме доступне су и на интернету, који све више постаје излог поезије. Сви који завире у саму књигу или у ту јавну читаоницу знаће, пред Виолетом је сјајна будућност, у којој ће да копка по својим и светским тајнама, са циљем да обогати и себе и све нас топлином коју само поезија доноси. Јер ЖИВОТ ЈЕ ЧУДАН МОМАК и све нас често провоза својом клацкалицом између понора и сјаја вечности, коју поезија обећава….
Љубодраг Обрадовић
Изговорено на промоцији књиге *ЖИВОТ ЈЕ ЧУДАН МОМАК* 11.10.2011. године, у Клубу КЦК
Јелена Ђорђевић
Мики Петровић
Бранко Симић и Мики Петровић

Маја Олић отвара изложбу
Јелена Вељковић са ћерком







