|
U subotu, 24.07.2010. godine u 21:00 u Klubu KCK u Kruševcu, u okviru LETA KULTURE 2010, održana je promocija knjige SVE MOJE, pesnika Slobodana Ivanovića iz Paraćina. Na promociji su o knjizi govorili mr Predrag Jašović, Djordje Petković i sam autor, a učešće u promociji su uzeli i direktor Kulturnog centra Kruševac Ljubodrag Obradović i urednik KCK Nebojša Lapčević, a stihove su govorili Jelena Djordjević, Tomislav Simić i Tomislav Miletić. Za tehničku podršku bili su zaduženi Branko Simić, Marko Višnjić i Goran Babić, a za muzički trenutak mladi trio kruševačkih muzičara.
MATEMATIKA
Ti si barem Ti misliš
Da sam ja Poludeo od želje I da ću Svakakve laži Tek tako Ćutke Da progutam.
Pa kada znam Zato ćuti (C) Slobodan Ivanović РЕЦЕПТ ЗА ЛУДИЛО Прво Када срце постане Саме по себи Ухватиш Када све то Када Жестоког. Слободан Ивановић
Лирика искрености
Слободан Ивановић, сада већ песник препознатљивог лирског израза и поетике која се значајно диференцира од масе анонимног сивог безличја, ево оглашава се по трећи пут новом збирком песама под радним насловом Све моје. Први пут се Ивановић огласио 2004. године збирком Пишу ме песме која је више наговештавала песника, но што су песме приказивале једног зрелог формираног песника. Овом збирком је песник тек нагласио своје тематске преокупације. У наредној збирци Птице, месец и остало из 2008. године, Слободан Ивановић доказује, рекли би, свој лирски темперамент и тематске преокупације у чијем средишту ће бити мотив љубави, родољубља и остало, а то остало су најчешће ситнице које живот значе. У најновијој збирци, односно рукопису најновије збирке који је пред нама, препознатљива је тематика љубавне преокупације нашег лиричара који се све више намеће својим осебујним лирским дискурсом уносећи свежину у једно тако често опевано људско осећање, као што је љубав. У његовој љубавној поезији доминирају танана лирска осећања, опевана одмереним неусиљеним пажљиво бираним изразима, најчешће оригиналним метафорама у песничком језичком дискурсу који нагиње ка модерним песничким врховима, као што су Драган Јовановић Данилов, Ђорђо Сладоје и други. Поред лиризма, који је доминантан наговештава лиричара каквог данас на поднебљу Поморавља можемо само препознати у Милораду Радуновићу, препознајемо и другачије, наратолошке наносе у његовој поезији. Наиме, у неким песмама, превасходно првим (Састанак и Бајке лажу) наилазимо на потребу песника да образлаже уводне строфе што, суштински, одузима од лиричности самих песама. Другим речима, прва строфа у песми Састанак, сама представља готову песму. Зато се чини да све наредне строфе које су у служби њеног додатног семантичког о бразложења, нарушавају љену лирску кохерентност. Слично је и са песмом Бајке лажу, где је песма завршена првим двема строфама. Додатне строфе само одузимају од њене лирске заокружености. Постоји већи број песама, које се строфично практично састоје из низа засебних песама, али њима не смета тежња потврђивању кроз наратолошки дискурс (Распродаја, Ти одлучи, Обећање). Без обзира на дужину песме, садржинска обимност и наратолошка оптерћеност стиха је “разбијена” скраћивањем стихова, чиме се успоставља динамика, оставарује ефонична кохерентност и несметано пребацивање из слике у слику, из строфе у строфу. На крају, да подсетимо, основна одлика лиризма јесте концизност. Ту концизност је наш песник остварио увођењем стихова од једне речи, различитих броја слогова. Речи се не сврставају према ефоничности, већ према носећој семантичкој снази, па се певљивост не остварује на плану звука већ на плану знака, односно значења. Евентулане слабости истакнуте у почетним песмама, практично мало значе у односу на целину збирке, где немамо песме, већ брижљиво обликоване срцем и душом низ лирских медаљона. То су лирски бисери каквих је у нашој песничкој актуелности врло, врло мало. Поред тога што ове песме плене лиризмом и набијеном, искреном, дубоко проживљеном емоцијом, оне и на семантичком фону делују оригинално. У својој једноставности чине се профаним (Сусрети), али плене једноставном ненарушеном лепотом искреног, проживљеног лиризма. У средишту ове, толико љубавне поезије, да ће бити врло тешко љубавнију написати, јесте двојство. У овој поезији нема мушког цинизма, лицемерја, нити саможивости. Ова поезија је проткана осећањима која никад нису сама себи циљ, већ се потврђују кроз приказивање оног другог. И док ће у почетку лирском субјекту песма да представља бег, већ на средини збирке, песма представља тежиште, животно упориште лирском субјекту, као једном насушном потребом кроз који се пуноћа његовог сензибилитета потврђује. Таквих песама у овој збирци има много. Ми ћемо навести тек неке: Речи, Сусрет, Ти одлучи, Распродаја, Питалица, Макар у пролазу, Чекање, Јесен, Добродошлица, Боемска, итд. За ову прилику ми посебно издвајамо песму Математика, јер смо убеђења да она најбоље осликава Ивановићеву поетику у до сада оствареном, а односи се на: богату метафорику, успостављање необичне оригиналне аналогичности каквих у односу на знак и њиме означено досад није било, лаки шеретски хумор и, надасве лакоћу певања која не допушта читаоцу да се отргне од њеног звонког звука, лаке ритмике дубоког значења иједноставне лепоте. Све то су разлози да издавачима најтоплије препоручимо овај рукопис за штампу.  Предраг Јашовuћ Djordje Petković je specijalno za promociju u Kruševcu napisao pesmu:
ДETE МУШКО Деконструисам сонат За стихове меке вије моје ухо, Агресивни свати овде се не туку, Имитирајући брк од Казанове: Лептирице свеже буде неспокоје; Узалуд инати чији је стих део! Вечност Жак Превара, Изет Сарајлића; Ветропирац Слоба с моравскога спруда; Ђорђе Петковић  |
|
