Љубодраг Обрадовић – колачар, Протојереј Отац Драги Вешковац,
старешина Цркве Лазарице и Радоје Савић – нови колачар
Протојереј Отац Драги Вешковац, старешина Цркве Лазарице
је пресекао Светосавски колач
Примопредаја колачарства, Љуба Предаје – Радоје прима
После сечења славског колача чланови секција КЦК извели су пригодни програм *НА САВИНОМ ПУТУ* који је осмислио и режирао Миодраг Динуловић – уредник КЦК!
Љуба Обрадовић поздравља присутне песмом
ТРАГ СВЕТЛОСТИ
Иза гора и долова,
иза свести и савести,
иза сећања и бола,
траг светлости…
Осмех на лицу,
у очима сјај.
Узлет у птицу,
узлет у бескрај.
Све за народ,
за себе ништа!
Никад горд,
увек оптимиста!
Светли и сад светли,
ватра са Врачара,
Хтели су га проклети.
Све их разочара.
Светли, и увек ће…
Иза гора, испод неба,
у новој зори свиће
и у срцу место вреба…
Како све прoleти…
олтари, престоли, живот…
Све нестане без трага…
А у души нада,
да истина освести,
кад лице обасја,
траг светлости…
(C) Љубодраг Обрадовић
Почетак програма
Лидија Ужеревић и Миодраг Динуловић читају биографију Светог Саве
Фрулаши удружења Адам Милутиновић су учествовали у програму
Јелена Протић-Петронијевић
СВЕТАЧКЕ ОЧИ
Када дођеш и када пођеш
Када се кријеш
И кад се бијеш
Када грешиш
И кад се тешиш
Када се храниш
И кад се браниш
Када читаш и кад се питаш
Кад пишеш
И када дишеш
Када се знање само точи
Па много умеш и разумеш
Из даљине неке плаве
На тебе пазе светачке очи
Невидљивог Светог Саве
(C) Јелена Протић-Петронијевић
Момир Драгићевић
СВЕТИ САВА
Растао је дечак Растко
хранила га рујна зoра,
он напусти дворе оца
а прими га Света гора.
у Хиландару калуђери
старе књиге и иконе
време што се сунцем мери
векови у олтар зване
Учио је вредно тихо веру,
љубав и поштење
права српска плетеница
занела га Студеница
Свети Сава пасу слова
као ратар жита нова
да нарасте знање ђаку
и узвиси главу сваку.
Момир Драгићевић
У наствку погледајте и друге детаље…
НАЈАВА СЛАВЕ КЦК
ТРАГ СВЕТЛОСТИ
Иза гора и долова,
иза свести и савести,
иза сећања и бола,
траг светлости…
Осмех на лицу,
у очима сјај.
Узлет у птицу,
узлет у бескрај.
Све за народ,
за себе ништа!
Никад горд,
увек оптимиста!
Светли и сад светли,
ватра са Врачара,
Хтели су га проклети.
Све их разочара.
Светли, и увек ће…
Иза гора, испод неба,
у новој зори свиће
и у срцу место вреба…
Како све пролети…
олтари, престоли, живот…
Све нестане без трага…
А у души нада,
да истина освести,
кад лице обасја,
траг светлости…
Љубодраг Обрадовић
Слику Св.Сава урадила Дијана Обрадовић
Песме о Светом Сави можете прочитати на линку:
ПЕСМЕ О СВЕТОМ САВИ
Свети Сава (по рођењу Растко Немањић; рођен око 1169. у дежевачком крају на планини Голији, преминуо је 14. јануара (по јулијанском календару) 1236. у Трнову у Бугарској, при повратку са ходочашћа у Јерусалиму). Био је најмлађи син великог жупана Стефана Немање и први српски архиепископ. Био је брат краљева Вукана и Стефана Првовенчаног. Изборио се за самосталност рашке архиепископије од Византије 1219. године и поставио темеље данашње Српске православне цркве.
Растко Немањић је у младости од оца добио Захумље на управу. Међутим, Растко је побегао на Свету гору и замонашио се у руском манастиру Светог Пантелејмона. Касније је са својим оцем, који се у међувремену замонашио и добио име Симеон, подигао манастир Хиландар, први и једини српски манастир на Светој Гори.
У Србији је убрзо дошло до борбе за власт између Савине браће. Због тога се Сава вратио у Србију, како би зауставио грађански рат. Истовремено се бавио просветитељским радом, настојећи приближити својим сународницима основе верске и световне поуке, да би се 1217. вратио на Свету гору. Године 1219. Сава је од васељенског патријарха у Никеји изборио аутокефалност српске цркве, а патријарх га је именовао за првог српског архиепископа. Остао је архиепископ све до 1233, да би га потом заменио његов ученик Арсеније. Више пута је путовао у Палестину. На повратку са једног од ходочашћа из Свете земље 1236. смрт га је затекла у тадашњој бугарској престоници Великом Трнову. Његове мошти је у манастир Милешеву пренео његов нећак, краљ Владислав.
Његова најзначајнија писана дела су „Житије, спомен на покојног оца Стефана Немању (Симеона)“, „Карејски типик“, „Хиландарски типик“ и „Студенички типик“, као и „Номоканон“.
Савин култ у народу био је јак. После једног устанка Срба против Османлијског царства, турски заповедник Синан-паша је 1594. спалио Савине мошти на Врачару. На месту за које се верује да се то одиграло подигнут је Храм светог Саве. У Србији се дан његове смрти по грегоријанском календару (27. јануар) прославља као Дан просвете.