![]()
АЛИ СВЕ НИЈЕМО МИМО МЕНЕ ИДЕ
Поред мене дођу
поред мене прођу
Нити да ме хране
Нити да ме глођу.
Где иду речи те,
И што какве, хватају ли сне?
Ја над њима,
Закона не имам,
Од вишњега поруке још примам,
Несвесно, словесно, тесно.
После режим бесно.
Кад не знам куда ћу,
Лево или десно?
И шта сам рек’о
И шта сам порек’о
Гордост ли прорек’о
Губост живу стек’о
Неће рећи неко.
Неће рећи неко…
© Милош Ристић
Поред мене дођу
поред мене прођу
Нити да ме хране
Нити да ме глођу.
Где иду речи те,
И што какве, хватају ли сне?
Ја над њима,
Закона не имам,
Од вишњега поруке још примам,
Несвесно, словесно, тесно.
После режим бесно.
Кад не знам куда ћу,
Лево или десно?
И шта сам рек’о
И шта сам порек’о
Гордост ли прорек’о
Губост живу стек’о
Неће рећи неко.
Неће рећи неко…
© Милош Ристић
{youtube}https://www.youtube.com/watch?v=HVlRPiYyaSY{/youtube}
{youtube}https://www.youtube.com/watch?v=AhJimTQxk7g{/youtube}
{youtube}https://www.youtube.com/watch?v=g-nl8K7yEys{/youtube}

ЖИВОТ И КУЛТУРА КОРАЧАЈУ РУКУ ПОД РУКУ!