PROMOCIJA ČASOPISA PUTEVI KULTURE Broj 12.

Sanja Crnobrnja

U časopisu *PUTEVI KULTURE* broj 12 koji je Kulturni centar javnosti predstavio 17.01.2009. godine u 20.00 časova u *BELOJ SALI KCK* svoje radove objavili su:

1. 1. ANTONIĆ ZORAN, rođen 1976. godine u Novom Sadu,

   2. ARSIĆ JOVAN, rođen 1949. godine u selu Bobotu,

   3. BEĆIROVIĆ KOMNEN, srpski pisac, novinar i publicista poreklom iz Morače,

   4. BIJELIĆ DIVNA, rođena u Šibeniku,

   5. BUBANJA B. PAVLE, roćen 19. avgusta na Preobraženje Gospodnje 1936. godine u Bubanjama, kraj Berana, Crna Gora,

   6. VASILJEVIĆ LJUBIŠA, rođen 16. 09. 1971. godine u Čačku,

   7. VASIĆ SNEŽANA, rođena 1952. god. u Dragosinjcima kod Kraljeva,

   8. VLAHOVIĆ GORDANA, rođena u Ruđincima kod Vrnjačke Banje,

   9. VUKOV-DAVČIK LJUBICA rođena je u Senti. 25. decembra 1949. godine,

   10. VUKOSAVLJEVIĆ NEVENA, rođena 13.01.1990. u Kruševcu,

   11. VULETIĆ NENAD, rođen 15. avgusta 1981. u Kruševcu,

   12. VUČINIĆ DARINKA, rođena na Kosovu, kraj Vučitrna, kod Crkve Samodreže,

   13. DESPOTOVIĆ MILIJAN, izdavač i poslenik u oblasti kulture, rođen je 1952.godine u Subjelu kod Kosjerića,

   14. DONČIĆ MILOJE, rođen 1963.u Biči kod Kline,

   15. DRAGIĆEVIĆ MOMIR iz Kruševca,

   16. ĐIDIĆ LJUBIŠA roćen 1937, rano detinjstvo je proveo na kopaoničkom i župskom pobrđu, gimnaziju učio u Kruševcu, studije jugoslovenske i svetske književnosti završio u Beogradu. Bio je dugogodišnji direktor i urednik Bagdale,

   17. ĆINOVSKI, JELENA, rođena u Zemunu. Osnovnu školu i gimnaziju završila u Kruševcu,

   18. DJOKIĆ TOMISLAV rođen je 1948. godine u Skorici (opština Ražanj),

   19. ĐORĐEVIĆ BRANISLAV, rođen je 1951. godine u Zrenjaninu,

   20. ĐORĐEVIĆ LATINKA, rođena avgusta 1951. godine u Zemunu. Sa roditeljima rano napušta svoj rodni grad i odlazi da živi u Kruševcu,

   21. ĐURĐEVIĆ RADE, rođen 1947. u Makrešanu kod Kruševca,

   22. IVANOVIĆ JELENA, rođena u Kruševcu 13. 07.1971. godine,

   23. ILIJEVA MINJA, rođena u Karlovcu, živi u Nišu,

   24. ISAILOVIĆ DRAGANA, rođena u Kruševcu

   25. JAKŠIĆ MIODRAG-MIĆA (1969), živi i radi u Beogradu kao državni sekretar u Ministarstvu za dijasporu,

   26. JOVANOVIĆ ALEKSANDAR BIRILj, rođen 3.marta 1940. u Ljevaji između planina Rudnika i Rajca,

   27. JOVANOVIĆ GORAN, rođen 1964. godine. Urednik je filmskog programa u Centru za kulturu Požarevac,

   28. LAPČEVIĆ NEBOJŠA, rođen 1966. godine u Kruševcu,

   29. MIJATOVIĆ MIŠA, rođen u Prištini, piše poeziju za decu: Jureći detinjstvo, Pitam se, Hoću da se ljubim (knjige poezije). Priređivao antologije za decu, muzičar i kompozitor. Živi kao slobodni umetnik u Nišu. Predsednik književnog kluba LjubaStanojlović,

   30. MILENKOVIĆ, ŽIVOMIR-ŽIĆA, novinar i publicista iz Vučaka kod Kruševca,

   31. MILETIĆ D. ALEKSANDAR, roćen 1979. godine u Jagodini,

   32. MILETIĆ VITOMIR WITATA, rođen 1967. godine u okolini Banja Luke,

   33. MILOJEVIĆ J. MILJOJKO-LJUBINKO, roćen 1936. god. u Spancu kod Kuršumlije,

   34. MILOJEVIĆ SNEŽANA, roćena i živi u Prokuplju,

   35. MILOVANOVIĆ Ž. SPASOJE, rođen 1971. u Kruševcu,

   36. MILUTINOVIĆ TANJA, roćena 1968. godine. Živi i radi u Beogradu,

   37. MITROVIĆ VLASTIMIR, rođen u Brusu 1949,

   38. MIHAJLOVIĆ, MILAN je rođen 1966. godine u Kosovskoj Mitrovici, gde i sada živi, radi i stvara. Aktuelni je predsednik Književnog društva Kosova i Metohije,

   39. OBRADOVIĆ,S. LJUBODRAG, rođen 17.09.1954. godine u Trebotinu, opština Kruševac. Sada radi u Kulturnom centru Kruševac kao direktor,

   40. OBROVSKI ALEKsANDAR, roćen u Novom Sadu poslednjeg dana leta – 22. septembra 1966. godine,

   41. OLIĆ, MAJA, rođena u Kruševcu 08.09.1958. godine,

   42. PAPEŠ RAŠA, (1947), rođen u Beogradu, na Čuburi,

   43. PERIĆ VESNA, rođena 14.10.1972. u Beogradu,

   44. PETKOVIĆ LJUBICA je rođena 12. oktobra, 1954. godine u selu Šljivovu kod Aleksandrovca,

   45. PETKOVIĆ, OLGA član Književnog društva prosvetnih radnika Srbije, podružnica Kruševac od osnivanja,

   46. PETROVIĆ LJILJANA, umetnica čiji je stvaralački opus odavno prekoračio žanrovske međe i konvencionalne oblike umetničkog izražavanja. Do sada se iskazala u muzičkom, pevačkom, igračkom, recitatorskom i kompozitorskom radu. Rođena je u Bosanskom Brodu, živi i radi u Novom Sadu,

   47. PETROVIĆ-MITROVIĆ, NEDELjKA, prevodilac i slikar. Rođena u Kruševcu,

   48. PETROVIĆ SANJA rođena Đuran, rođena 03.11.1972. u Novom Sadu,

   49. PETROVIĆ TIHOMIR (od Borivoja i Radoslave) rođen je u Bošnjacu kod Leskovca,

   50. POPADIĆ BOŽO-AKTUS, rođen 14.marta, 1951, u D.Detlaku kod Dervente (BIH) Živeo u Kraljevu, Nišu, Sarajevu, Iraku, Foči i Višegradu, a 1992. odlazi sa jednom torbom bežeći od rata, iz Hadžića (kod Sarajeva) za Austriju i Nemačku. U Ameriku odlazi 1996, radi kao vozač kamiona, piše intenzivno i rekonstruiše po sećanju svoje stare pesme,

   51. POPOVIĆ, RATKO, rođen 1947. godine u Gračanici,

   52. PROTIĆ-PETRONIJEVIĆ JELENA, rođena 4.maja 1963. u Kruševcu,

   53. RADENKOVIĆ, NENAD-JERO rođen je 1966.godine u Grabovcu kod Zvečana. Direktor je Osnovne škole Vuk Karadžić u Zvečanu,

   54. RANGELOV DENKO, roćen u selu Banski dol kraj Dimitrovgrada. Završio Filološki fakultet u Beogradu,

   55. STOJADINOVIĆ MARIJA rođena je 1977. godine u Kruševcu. Diplomirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti 2000. godine, u Beogradu, smer primenjeno vajarstvo,

   56. STOJANOVIĆ RADOMIR, rođen 1942. u Trešnjevu kod Andrijevice,

   57. STOJKOVIĆ MILICA, završila Gimnaziju u Kruševcu, a studije medicine u Beogradu. Članica Hora Srpkinja (KCK),

   58. UŽAREVIĆ LIDIJA, novinar, kulturni poslenik, glumac-amater. Roćena 6. 4. 1964. godine u Velikom Šiljegovcu kod Kruševca,

   59. CRNOBRNJA SANJA, rođena 1979. god. u Virovitici, odrasla u Beogradu,

   60. ČOTRIĆ ALEKSANDAR, rođen je 1966. godine u Loznici, u Srbiji. Pripadnik je Beogradskog aforističarskog kruga i član UKS. Po obrazovanju je diplomirani pravnik. Živi i radi u Beogradu,

   61. ŠIJAČKI OLIVERA, rođena je u Novom Sadu. Filozofski fakultet završila je u Novom Sadu. Piše poeziju i kratke priče,

   62. ŠKALJAC-STANOJEVIĆ MAJA, diplomirani istoričar umetnosti, kustos Galerije Singidunum u Beogradu. Član Sekcije za istoriju umetnosti ULUPUDS-a.
       
       
       
       Kulturni centar Kruševac

       
       

       www.kck.org.rs

Najava promocije “Puteva kulture” broj 12

УМЕСТО УВОДА

О РОЂАКУ НАШЕГ ГРАДА

-Исповест за Милића-

Када је шездесетих година прошлог века у једној београдској галерији (сада је тамо кафана „Цар Душан”) Милић од Мачве отворио једну од првих изложби и жестоко загаламио против енформелиста, нико још није слутио да је млади сликар испољавао начин своје ликовне поетике и начин опхођења, не толико због своје природе (мада и због тога), колико због заштите идеја у које је веровао (нарочито због тога).

У то време, у мојим студентским данима више сам се дружио са слика-рима, мање са колегама из књижевности. Наравно, ту ће се наћи и Милић, алинаш истински блиски сусрет догодио се осамдесетих. Он је већ исликао „Обретење Лазарево” у Дому синдиката, али се ми још нисмо на прави начин нашли.

То ће се десити на вечери код једног његовог колекционара на пијаном шарану, најбоље припремљеном на свету. Када смо касније, у мом сећању бар још три или четири пута били код њега „на тој риби”, увек ме лукаво питао: Зашто је његов пијани шаран најбољи на свету? Одговарао сам му: Зато што му увек поклониш слику!. Милић је ценио моју мудрост и питао ме да ли су сви племићи са Козника тако генијални, а ја сам му одговарао да их превазилази само мачвански барбарогеније.

Заправо, ова анегдотица је одражавала наше касније духовно стање у братству по љубави које је трајало двадесетак година. У Београду сам увек коначио у његовом Здању на седам ветрова, познавали су ме његови пси, а нарочито чувени мачак Шпицлов. Милић је код мене у Крушевцу спавао најчешће у родитељској кући у Балшићевој, али и у стану, а устајао је готово у зору, и кад није могао да слика стално је нешто писао „набијеним” слогом, без маргине, без реда. Ишао сам са њим по Мачви, Војводини, Босни, Аранђеловцу… Велики галамџија на естрадној уметничкој сцени, Милић је у понашањубио изузетно скроман. Он чак није био ни боем. Најсрећнији је био кад успе да слика од зоре до мркла мрака. Енергија лудака, говорио је сам за себе.

Пред 600 година Косовске битке, са својом малом галеријом Слово љубве коју сам основао при Багдали (такође касније насилно угашеном), покушао сам за наш град да остварим галерију слика на тему Косова. Успели смо да добијемо тридесетак највећих живих имена српског сликарства. У немогућности да адаптирамо зграду Старе поште (Управа прихода) коју смо добили од Општине, све те слике смо поклонили Народном музеју и оне данас красе хол ове установе. Јер, деведесетих година су почеле кризе и ратови.

Милић је већ постајао Крушевљанин , излагао је једном у Уметничкој галерији, а два пута у малом салону Слово љубве. Тада се већ (у канцеларији Баг- дале, што је руком, уз леп цртеж, потписао) определио да свој Косовски циклус уместо Приштини завешта Крушевцу. У исто време је прихватио (због побратимства Крушевца и Крфа) и идеју о симболици Мајке Србије и Мајке Грчке у својој првој скулптури. У ове пројекте се здушно укључује и Павле Бубања, тако да нисам био сам. У једно рано јутро (16.март, 1999) одвео сам Милета Меду, председника општине са Пајом код Милића. И све смо завршили. Свим срцем нас је подржао и Влада Тасић, начелник Округа. Одабрали смо локацију за галерију, почела је и адаптација, првих 80 слика својим личним камионом у Крушевац довози млади песник Небојша Лапчевић. Све смо радили од срца – додуше у почетку ћутали, јер искуство показује да многи наши, уз добру вољу све ураде супротно.

На малом зеленом травњаку подно Куле те јесени 2000-те седели смо Паја и ја, гледали нову Галерију и веровали да нам је само Господ може одузети. Нажалост, тог децембра пред отварање, Господ нам је узео Милића. Изненада је оболео. Операција!? Два дана сам код њега. Супруга Данка ми га „препушта” цело поподне и ноћ. Да одем брате, у неки манастир, где је чиста тишина и чисто духовно стање,шта мислиш, каже ми.

Да је кобно оболео знале су кћери, и Данка, нажалост и ја.Он није знао. Кад ћу све то да исликам? Морам почети што пре, говорио ми је и показивао свеску препуну композиција насталу тог лета у атељеу на Златибору. Онда је сео и својом руком исписао цео уговор за галерију у Крушевцу. Лепо то прекуцај и донеси да се потпишемо. Одох ја сутра дан за Крушевац, махнуо ми је ушушкан у наслоњачи за љуљање на својој тераси. Одох ја за Крушевац, а за који дан ћу се вратити, јер све ово нисам радио ни по налогу моје Багдале, града или било кога.

Пар дана иза тога, тог 8. децембра око 23 х чујем вест: умро је велики српски сликар Милић од Мачве.

Остало је ћутање…

Наша галерија Косово први праг Србије, после још једног отварања (28.јун 2003) остаће затворена све до 14.октобра 2008. када је као нова институција при КЦК поново засветлела. Летопис о ангажовању Милићевог старатеља (како ме је „крстио“ у тестаменту), о његовој породици која је одпоштовала његову вољу и није могла да разуме шта се то у вољеном цараском Крушевцу догађа, о оснивању Друштва љубитеља уметности Милића од Мачве, о многим хуманитарним вечерима,књижевним наступима, округлим столовима, о „пасуљу по Милићу“… припашће неком другом хроничару.

Кад узмогнем посетим његову брижну супругу Данку, кћер Јелену и братанца Ненада, али и Здање на седам ветрова. Тамо код чувара Милисава обиђем три шљиве које сам му из Милентије донео, а он се претерано хвали њиховим родом.. И одем на Милићев гроб у алеји великана (као и гроб моје сестре на Новом гробљу), сам, ако већ нисам са Голубом, Милићевим пријатељем којег је сликао као Милана Топлицу, или са Момом Димићем, или Миланом Младеновићем…

И оставим једну гранчицу трњине која расте подно Лазареве куле, баш тамо одакле је највећи српски историјски сликар желео да гледа са горњих одаја Галерије где је требало да буде његов крушевачки атеље…

Љубиша Бата Ђидић

 

U časopisu *PUTEVI KULTURE* broj 12 koji će Kulturni centar promovisati 17.01.2009. godine u 20.00 časova u *BELOJ SALI KCK* svoje radove objavili su:

     1.  ANTONIĆ ZORAN, rođen 1976. godine u Novom Sadu,

1. ARSIĆ JOVAN, rođen 1949. godine u selu Bobotu,

2. BEĆIROVIĆ KOMNEN, srpski pisac, novinar i publicista poreklom iz Morače,

3. BIJELIĆ DIVNA, rođena u Šibeniku,

4. BUBANJA B. PAVLE, roćen 19. avgusta na Preobraženje Gospodnje 1936. godine u Bubanjama, kraj Berana, Crna Gora,

5. VASILJEVIĆ LJUBIŠA, rođen 16. 09. 1971. godine u Čačku,

6. VASIĆ SNEŽANA, rođena 1952. god. u Dragosinjcima kod Kraljeva,

7. VLAHOVIĆ GORDANA, rođena u Ruđincima kod Vrnjačke Banje,

8. VUKOV-DAVČIK LJUBICA rođena je u Senti. 25. decembra 1949. godine,

9. VUKOSAVLJEVIĆ NEVENA, rođena 13.01.1990. u Kruševcu,

10. VULETIĆ NENAD, rođen 15. avgusta 1981. u Kruševcu,

11. VUČINIĆ DARINKA, rođena na Kosovu, kraj Vučitrna, kod Crkve Samodreže,

12. DESPOTOVIĆ MILIJAN, izdavač i poslenik u oblasti kulture, rođen je 1952.godine u Subjelu kod Kosjerića,

13. DONČIĆ MILOJE, rođen 1963.u Biči kod Kline,

14. DRAGIĆEVIĆ MOMIR iz Kruševca,

15. ĐIDIĆ LJUBIŠA roćen 1937, rano detinjstvo je proveo na kopaoničkom i župskom pobrđu, gimnaziju učio u Kruševcu, studije jugoslovenske i svetske književnosti završio u Beogradu. Bio je dugogodišnji direktor i urednik Bagdale,

16. ĆINOVSKI, JELENA, rođena u Zemunu. Osnovnu školu i gimnaziju završila u Kruševcu,

17. DJOKIĆ TOMISLAV rođen je 1948. godine u Skorici (opština Ražanj),

18. ĐORĐEVIĆ BRANISLAV, rođen je 1951. godine u Zrenjaninu,

19. ĐORĐEVIĆ LATINKA, rođena avgusta 1951. godine u Zemunu. Sa roditeljima rano napušta svoj rodni grad i odlazi da živi u Kruševcu,

20. ĐURĐEVIĆ RADE, rođen 1947. u Makrešanu kod Kruševca,

21. IVANOVIĆ JELENA, rođena u Kruševcu 13. 07.1971. godine,

22. ILIJEVA MINJA, rođena u Karlovcu, živi u Nišu,

23. ISAILOVIĆ DRAGANA, rođena u Kruševcu

24. JAKŠIĆ MIODRAG-MIĆA (1969), živi i radi u Beogradu kao državni sekretar u Ministarstvu za dijasporu,

25. JOVANOVIĆ ALEKSANDAR BIRILj, rođen 3.marta 1940. u Ljevaji između planina Rudnika i Rajca,

26. JOVANOVIĆ GORAN, rođen 1964. godine. Urednik je filmskog programa u Centru za kulturu Požarevac,

27. LAPČEVIĆ NEBOJŠA, rođen 1966. godine u Kruševcu,

28. MIJATOVIĆ MIŠA, rođen u Prištini, piše poeziju za decu: Jureći detinjstvo, Pitam se, Hoću da se ljubim (knjige poezije). Priređivao antologije za decu, muzičar i kompozitor. Živi kao slobodni umetnik u Nišu. Predsednik književnog kluba LjubaStanojlović,

29. MILENKOVIĆ, ŽIVOMIR-ŽIĆA, novinar i publicista iz Vučaka kod Kruševca,

30. MILETIĆ D. ALEKSANDAR, roćen 1979. godine u Jagodini,

31. MILETIĆ VITOMIR WITATA, rođen 1967. godine u okolini Banja Luke,

32. MILOJEVIĆ J. MILJOJKO-LJUBINKO, roćen 1936. god. u Spancu kod Kuršumlije,

33. MILOJEVIĆ SNEŽANA, roćena i živi u Prokuplju,

34. MILOVANOVIĆ Ž. SPASOJE, rođen 1971. u Kruševcu,

35. MILUTINOVIĆ TANJA, roćena 1968. godine. Živi i radi u Beogradu,

36. MITROVIĆ VLASTIMIR, rođen u Brusu 1949,

37. MIHAJLOVIĆ, MILAN je rođen 1966. godine u Kosovskoj Mitrovici, gde i sada živi, radi i stvara. Aktuelni je predsednik Književnog društva Kosova i Metohije,

38. OBRADOVIĆ,S. LJUBODRAG, rođen 17.09.1954. godine u Trebotinu, opština Kruševac. Sada radi u Kulturnom centru Kruševac kao direktor,

39. OBROVSKI ALEKsANDAR, roćen u Novom Sadu poslednjeg dana leta – 22. septembra 1966. godine,

40. OLIĆ, MAJA, rođena u Kruševcu 08.09.1958. godine,

41. PAPEŠ RAŠA, (1947), rođen u Beogradu, na Čuburi,

42. PERIĆ VESNA, rođena 14.10.1972. u Beogradu,

43. PETKOVIĆ LJUBICA je rođena 12. oktobra, 1954. godine u selu Šljivovu kod Aleksandrovca,

44. PETKOVIĆ, OLGA član Književnog društva prosvetnih radnika Srbije, podružnica Kruševac od osnivanja,

45. PETROVIĆ LJILJANA, umetnica čiji je stvaralački opus odavno prekoračio žanrovske međe i konvencionalne oblike umetničkog izražavanja. Do sada se iskazala u muzičkom, pevačkom, igračkom, recitatorskom i kompozitorskom radu. Rođena je u Bosanskom Brodu, živi i radi u Novom Sadu,

46. PETROVIĆ-MITROVIĆ, NEDELjKA, prevodilac i slikar. Rođena u Kruševcu,

47. PETROVIĆ SANJA rođena Đuran, rođena 03.11.1972. u Novom Sadu,

48. PETROVIĆ TIHOMIR (od Borivoja i Radoslave) rođen je u Bošnjacu kod Leskovca,

49. POPADIĆ BOŽO-AKTUS, rođen 14.marta, 1951, u D.Detlaku kod Dervente (BIH) Živeo u Kraljevu, Nišu, Sarajevu, Iraku, Foči i Višegradu, a 1992. odlazi sa jednom torbom bežeći od rata, iz Hadžića (kod Sarajeva) za Austriju i Nemačku. U Ameriku odlazi 1996, radi kao vozač kamiona, piše intenzivno i rekonstruiše po sećanju svoje stare pesme,

50. POPOVIĆ, RATKO, rođen 1947. godine u Gračanici,

51. PROTIĆ-PETRONIJEVIĆ JELENA, rođena 4.maja 1963. u Kruševcu,

52. RADENKOVIĆ, NENAD-JERO rođen je 1966.godine u Grabovcu kod Zvečana. Direktor je Osnovne škole Vuk Karadžić u Zvečanu,

53. RANGELOV DENKO, roćen u selu Banski dol kraj Dimitrovgrada. Završio Filološki fakultet u Beogradu,

54. STOJADINOVIĆ MARIJA rođena je 1977. godine u Kruševcu. Diplomirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti 2000. godine, u Beogradu, smer primenjeno vajarstvo,

55. STOJANOVIĆ RADOMIR, rođen 1942. u Trešnjevu kod Andrijevice,

56. STOJKOVIĆ MILICA, završila Gimnaziju u Kruševcu, a studije medicine u Beogradu. Članica Hora Srpkinja (KCK),

57. UŽAREVIĆ LIDIJA, novinar, kulturni poslenik, glumac-amater. Roćena 6. 4. 1964. godine u Velikom Šiljegovcu kod Kruševca,

58. CRNOBRNJA SANJA, rođena 1979. god. u Virovitici, odrasla u Beogradu,

59. ČOTRIĆ ALEKSANDAR, rođen je 1966. godine u Loznici, u Srbiji. Pripadnik je Beogradskog aforističarskog kruga i član UKS. Po obrazovanju je diplomirani pravnik. Živi i radi u Beogradu,

60. ŠIJAČKI OLIVERA, rođena je u Novom Sadu. Filozofski fakultet završila je u Novom Sadu. Piše poeziju i kratke priče,

61. ŠKALJAC-STANOJEVIĆ MAJA, diplomirani istoričar umetnosti, kustos Galerije Singidunum u Beogradu. Član Sekcije za istoriju umetnosti  ULUPUDS-a.

    
    Kulturni centar Kruševac