Хаџи Милена Марија Магдалена Ковачевић
Једна од слика
Маја Олић отвара изложбу
Љубодраг Обрадовић
БОГИЊА
Око тебе врти се свет…
Младост, љубав и прилике…
Ти напросто опијаш сликајући слике,
у којима и крај свој бескрај има!
Око тебе бљешти сјај,
милион срца слути срећу…
Око тебе лампиони, сви шампиони,
и нада да ока ти одсјај
заборавити никад нећу…
Слободно скочи,
све кочнице откочи…
Живот је слеп, кад си тако лепа
по сувом док пливаш, у мирисима уживаш,
све скриваш, а смисао откриваш…
Слободно чизмом
згази цвет, који руди за грех,
и осмехом их отерај у очај…
Нека на коленима чекају рај!
Не, немоћ није крај жеља,
на сваком углу, на сваком прсту,
ниче букет пријатеља,
стотину и један,
и свако остаје жедан…
Клизе сузе, мисли лете,
а опчињени никако да се сете,
због чега их чежња ломи,
због чега им срце зебе,
ни зашто се увек воли
она, која гази цвет
и све који зраче…
Око тебе врти се свет…
Срећа лебди на крилима…
Зашто свима заледиш срце,
а happy end ти зрачи у очима…
© Љубодраг Обрадовић
Мића Живановић
САМО ДА ЗНАШ
Ничега пре тебе не сећам се више
а на моме цвећу ни трага од росе
још ми само твоја коса замирише
ко зумбули плави
још у песку видим твоје ноге босе
Колико сам пута запевао само
као да си ту, ко да теби певам
скривеној негде у дну моје маште
знам да ниси смела, а сад кад је касно
чекаш задњу песму сред препуне баште.
Навиру сећања
кроз главу ми лете стихови и риме
и све оне речи, моја љубав чиста
све године дуге и сви ови дани
борим се и не дам суза да заблиста
јер ово је вече ко читава вечност, застала у трену
у коме нам нико и ништа не брани
Помало се бојим оволике среће
и ако се деси да заувек одем теби певајући
немој да се пренеш, остани где јеси,
и окрени главу кадa кренеш кући
И не реци ништа и не пали свеће
зајецај у тами кад не види нико
знам да ме у теби смрт убити неће
само ти си знала волети толико
© Мића Живановић
Вељко Стамболија
