ИЗ ИСТОРИЈЕ КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА КРУШЕВАЦ – Награде СЛОВО ЉУБВЕ и 18. ФЕБРУАР…

 Бележећи историју онога што чини пут којим долазимо до данашњег Културног центра Крушевац, наводимо да је Крушевац од 1944. имао два биоскопа „Европу“ и „Таково“, а предузеће за приказивање филмова од 1954. Данас има биоскопе „Европа“ и „Крушевац“. Од 1983. године у Крушевацу се оснива Дом омладине и пионира „Младост“, који временом узраста и постаје стециште јавног и културног живота, са дванаест уметничких радионица, организује трибине, округле столове, позоришне, оперске и балетске представе, концерте, диско вечери, модне ревије и маскенбале. Златно доба. Осамнаестог фебруара 1992. године долази до фузије Дома омладине и Крушевац филма у Културни центар Крушевац, који на неки начин почиње из почетка, али на добрим основама, о чему сведочи јуче дочекан и прослављен осамнаести рођендан КЦК. 

Причамо са директором Љубодрагом Обрадовићем.   

У СЕ И У СВОЈЕ СНАГЕ

* Обзиром да је повод годишњица КЦК, почели би са тим како Центар и са каквим програмским плановима дочекује, тачније улази у ову годину?

– Обично је узлет који визионарски прижељкујемо већи од оног који је остварљив. Али, имати визију није никад било непожељно, напротив, ако на трен закорачимо у историју, визионари су мењали свет. Питање је само ко и како процењује и оцењује идеје и дела и како их подстиче, и материјално. Заболи кад та подршка од најнадлежнијих изостане. Без обзира на све околности и тешку економску ситуацију, Културни центар ће и у току 2010. године остварити своје програмске задатке.

* Да ли је година за нама била успешна?

– Сви програми, садржаји и читава делатност Културног центра Крушевац су свакодневни, уобичајени, стандарни, тако да се скоро и не примећују. Прави значај свега што се дешава у Културном центру Крушевац схватио би се, вероватно, тек да тих дешавања нема. За једну годину, колико сам ја у прилици да у томе учествујем, Културни центар Крушевац је у Белој сали КЦК и Клубу КЦК, организовао 224 програма, што концерата од класичне до рок музике, трибина, квизова. У  биоскопима „Крушевац“ и „Европа“ приказана су 94 филма. У Дечјем центру „Пионирски парк“ организиовано је преко 450 рођенданских журки и преко 30 програма за најмлађе. У Галерији Милића од Мачве „Косово први праг Србије“ приређено је више од 20 ликовних изложби и музичко-поетских програма. Програме Културног центра пратило је преко 37.000 гледалаца. Креирали смо значајне програме за крушевачко „Лето културе“ 2009. и за „Видовдан“ 2009. Гостовали су нам писци, као нпр. Владимир Пиштало, прошлогодишњи добитник НИН-ове награде. Реализовали смо и нове садржаје попут трибине „Крушевац памти“. Ту су и програми „Носталгија“ за „све узрасте“ и „Град адреналина“ за младе и љубитеље рока, потом ликовна колонија „Сликамо за КЦК“, позоришни фестивал „Тин Фест“… Реконструисана је слика у Холу КЦК „Црвена Младост“ Аце Моравског и урађена савремена интернет презентација и дизајниран нов сајт са блогом и форумом да се посетиоци на најбржи начин упознају са свим активностима Културног центра Крушевац. Опремили  смо простор за први „Медија Центар“ у Крушевцу. И да, има још. Културни центар Крушевац је власник једине књижаре у граду која продаје само књиге. Мало ли је…

„МАЊЕ ПАРА ЗА ДОСТА МУЗИКЕ“

* Колико ће умањење буџетских средстава утицати на програм и садржаје КЦК? Да ли мање средстава значи и мање програма?

– Били би стварно чаробњаци, ако би могли да са мање пара организујемо више програма, али наша идеја и јесте да остваримо оно што је на први поглед немогуће, више програма са мање пара! Рецепт за то је крајње једноставан и крије се у ослањању на сопствене снаге и сарадњу са другим установама у култури, КУД-овима, удружењима грађана, НВО,  ученичким и студентским парламентима, уметницима и грађанима; јер  сарадња је наш мото; и повезујемо се Културним центрима широм Србије у јединствену мрежу да би се оно најбоље презентовало јавности…
 
* Рекли смо да је мање буџетских средстава. Како ће планирано смањење броја запослених утицати на квалитет програма?

– Новом систематизацијом радних места у Културном центру предвиђено је да уместо 33 радника убудуће остане 30 радника који ће се финансирати из буџета града Крушевца, али тај моменат, без обзира на чињеницу да ћемо остати без заиста квалитетних радника, неће условити пад квалитета програма које реализујемо.

„КАЦИГА“ ОСТАЈЕ БРЕНД, У НАЈАВИ „ЧАРАПАНИЈАДА“

* Шта би од садржаја требало да обележи ову годину?

– Због потребе да будем сажет, ја ћу издвојити само неколико програма који су по мом мишљењу најзначајнији за КЦК, за град Крушевац, и који ће свакако издржати суд историје. Први је „Златна кацига“ Међународни фестивал хумора и сатире који већ 18 година окупља заљубљенике и карикатуристе из читавог света, и доводи их у Крушевац и то је свакако најзначајнија културна манифестација коју је изнедрио Град Крушевац.  Друго, чиме се у Културном центру посебно поносимо, је да раде бројне наше школе и студији… Посебан значај има Позоришни студио „Бата Миладиновић“ КЦК који је изнедрио такве глумачке величине као што су Сергеј Трифуновић, Војин Ћетковић, Марко Живић, Наташа Марковић, Саша Петронијевић, Снежана Милојевић, Иван Ђорђевић, Љупче Милутиновић, Слађана Несторовић – Ристић, Небојша Вранић, Драган Маринковић, Никола Ракић. Ове године је и Здравко Савић наставио тај низ, уписавши позоришну академију. Трећи садржај који издвајам је часопис „Путеви Културе“ који дизајном и садржајем убира похвалне речи широм Србије и који је имао и промоције у Београду и Крчедину, што је још један од доказа да се велике и лепе ствари догађају и у провинцији.

* Планира се увођење новог садржаја, као што је „Чарапанијада“? Још нешто?

– Културни центар Крушевац, припрема за 2010. годину Туристичко-културни пројекат под радним називом „Чарапанијада“ у коме учешће у свим фазама има и Туристичка организација Крушевца, Регионална привредна комора Крушевац, КПЗ, удружења занатлија и други. Намера пројекта је да понуђеним садржајима и културно-уметничким програмима доведемо свет овде. Од ове године ту је и „Рок Маратон“, наступи крушевачких рок група, а све у сарадњи са крушевачким удружењем музичара „Крушка“…

* Како видите садашњу и будућу улогу и место КЦК, на културној мапи Крушевца?

– Наравно, Културни центар Крушевац је по мом мишљењу, веома значајан за културни живот Крушевљана, јер програмском концепцијом, садржајима битно утиче на формирање културних ставова и младих и старијих суграђана. Признајем, није све смиље и кадифа, имамо ми и проблема, од организационих, техничких, због економске кризе и финансијских. Тешко је постојеће објекте одржавати средствима која  имамо, а за премошћавање треба много ентузијазма и нових идеја, за које имамо подршку оснивача. Врата КЦК су широм отворена за сарадњу. Изволите, придружите нам се у мисији ширења путева културе…

18. фебруара 2010. године Културни центар Крушевац је прославио свој 18 рођендан пригодним програмом којим је присутне госте подсетио на најлепша остварења у свом досадашњем раду на Крушевачком културном небу. Иначе Културни центар Крушевац је настао 18. фебруара 1992. године на иницијативу садашњег главног уредника Радоја Савића и то спајањем Дома омладине и Крушевац филма..

У току рођенданског програма који је осмислио уреднички колегијум КЦК, а редитељски осмислио Модраг Динуловић – редитељ и уредник КЦК, уручене су и годишње награде Културног центра Крушевац за 2010 годину и то: СЛОВО ЉУБВЕ – Миомиру Микију Стаменковићи и награда 18 ФЕБРУАР – Момиру Моми Драгићевићу.

Програм су својим присуством и учешћем у њуму оплеменили: Миодраг Јакшић, Урош Петровић, Миња Субота, Горан Ћеличанин, Ема Стојановић, Радивоје Симић, Павле Панин и многи други гости, сарадници и радници КЦК!!!
 
Погледајте део атмосвере са рођенданске журке после које је Културни центар постао пунолетан!

Миомир Мики Стаменковић и Момир Драгићевић – добитници
годишњих награда Културног центра Крушевац

Радоје Савић, главни уредник КЦК и иницијатор
оснивања Културног Центра Крушевац

 Драгомир Милићевић , Синиша Максимовић, Весна Весковић, Милош
Јовановић и Горан Ћирић – представници града Крушевца

Водитељски пар Лидија Ужаревић-КЦК и Слоба Радичевић-РТК

Публика прати поздравну реч директора КЦК

Љубодраг Обрадовић – директор КЦК поздравља госте

Поштовани пријатељи, поштоваоци културе , добродошли на 18 рођендан Културног центра Крушевац. Част ми је да све Вас поздавим, у име Културног центра Крушевац и своје лично име.

Посебно поздрављам све наше драге госте из: Владе Републике Србије и Града Крушевца, све представнике Војске Србије и Српске православне Цркве, све припаднике политичких партија и све представнике јавних и приватних предузећа, установа и школа Крушевца, све припаднике Културно-уметничких друштава и удружења грађана…

Свима Вама желим да вечерас уживате у рођенданском програму, који смо за Вас припремили као један мали времеплов кроз наше програме, који је ту да нас све, сети и подсети, на оно лепо што се у култури свакодневно дешава…

Обично је узлет који визионарски прижељкујемо већи од оног који је остварљив, али имати визију није никад било непожељно, напротив, ако на трен закорачимо у историју, визионари су мењали свет…

Ми смо свесни да нашом делатношћу у Културном центру Крушевац нећемо променити свет, али сваког дана, нашим програмима, активностима и остварењима, чинимо све да свакодневни живот буде лепши и културнији, чинимо све да отворимо тај прозор за спокојан и срећан живот!

У то име још једном Вас поздрављам и подсећам да на наша врата не треба куцати, врата Културног центра Крушевац су широм отворена за сарадњу и са оснивачем и са другим установама у култури, Културно-уметничким друштвима и бројним удружењима грађана, покретима, невладиним организацијама, ученичким и студенским парламентима, Војском Србије, певачким и рок групама, хоровима, уметницима, писцима и грађанима…

ЖИВОТ И КУЛТУРА ИДУ РУКУ ПОД РУКУ!

Добродошли и уживајте у програму који смо вечерас припремили…

Биографија – Миомир Мики Стаменковић

ФИЛМОГРАФИЈА – Миомир Мики Стаменковић

БИОГРАФИЈА – Момир Драгићевић

Miodrag Dinulović – reditelj programa

А КАКО ЈЕ 1974 ОТВОРЕН САДАШЊИ КЛУБ КЦК…

Из историје Културног центра Крушевац – Отварање Дома омладине

• СЛОВО ЉУБВЕ – Додељује се ствараоцима и организаторима културног живота, уметницима који свој рад посвећују развоју и ширењу културе и уметности, а који су духовно везани за програмске активности Културног центра Крушевац.
• 18 ФЕБРУАР – Додељује се запосленима у Културном центру Крушевац за резултате од нарочитог значаја за афирмацију рада и пословања Културног центра Крушевац.

По одлуци комисије за доделу награда која је радила у саставу: Маја Олић – председник, Љубиша Бата Ђидић – члан, Славица Давидовић – члан, Јелена Протић-Петронијевић – члан и Ана Јовановић – члан, а коју је потврдио и управни одбор Културног центра Крушевац, награде за 2009. годину добили су:

СЛОВО ЉУБВЕ   Миомир Мики Стаменковић

18 ФЕБРУАР   Момир Мома Драгићевић

Уз искрене честитке добитницима, у наставку прочитајте њихове биографије, из којих се и може видети зашто су они добитници ових престижних награда.

Као студент Филозофског факултета запослио се у Авала -филму 1948. године и од тада непрекидно ствара у нашем филму. Сарађивао је са многим југословенским и страним редитељима. Међутим, та сарадња најчешће се везује за Жику Митровића и истиче да је рад са Митровићем утицао да се заинтересује за акциони филм. Међутим, када се одлучио да самостално режира, он је у тај жанр унео многе, до тада некоришћене, филмско-изражајне и тематске елементе. Једини је од наших стваралаца, који је у целом свом опусу увек инсистирао на елементима “шпијунаже”, демонстрирајући своје ауторско умеће, да на једноставан и занимљив филмски начин исприча причу, са мајсторством, које се може у многим елементима поредити са филмовима највећих светских аутора трилера.

Ратни и послератни немири, који су потресали Космет, постали су тема његових филмова. У првом играном филму “Под истим небом” (1964), који је режирао са Љубишом Георгијевским, бавио се сукобом партизана и албанских балиста у Македонији. Аутор је и првог нашег филма на албанском језику “Вук са Проклетија” (1968). Косметске теме користио је и у филмовима “Како умрети”(1972) о пријатељству и смрти Боре Вукмировића и Рамиза Садика, који је и награђен на Фестивалу у Сопоту. У филму “Опасан траг” (1984) указао је на проблем илегалног увоза оружја на Космет. У филмовима “Клопка за генерала”(1971), “СБ затвара круг”(1974) и “Нека друга жена”(1981) бави се акцијама службе безбедности. Са “Девојачким мостом” (1976) , “Лагером Ниш“ (1987), као и у тв филму “Двоструки удар” (1985) унео је нове садржаје у југословенски ратни филм.

Осамдесетих година посвећује се архивским документарним филмовима афирмишући личности и догађаје из Првог светског рата. Са филмовима “Марш смрти” (1985), “Марш победе”(1986), “Југославија по вољи народа”(1988), “Топлички устанак”(1991) и биографским филмовима “Никола Пашић”(1998), “Војвода Живојин Мишић”(1996), “Војвода Петар Бојовић”(2002), “ С камером и пушком”(2003), “Стеван Сремац”(2005), Бранко Миљковић (2008), који су постали културна баштина целог српског народа и његова оставштина за будућност.

Једно од антологијских остварења редитеља Стаменковића је “Век филма у Србији,” који је настао поводом стогодишњице филма, као трајан споменик српским филмским ствараоцима. Велику вредност имају филмови о познатим филмским глумцима, као што су Бора Тодоровић, Ружица Сокић, Никола Симић, Петар Краљ и који улазе у историјску колекцију великих документарних остварења трајне вредности.

У настојању да се кроз документарне филмове сачува прошлост и забележи садашњост имају и филмови које снима о Врњачкој бањи, Нишу, Неготину, Крушевцу, Сопоту… то су, уствари, занимљиве и исцрпне монографије о градовима.

Посебан значај имају филмови “Руси без Русије-Српски Руси” и “Срби у Руској империји” који као и они о Првом светском рату осветљавају дуго скривану истину о улози Руса у југословенској науци и култури.

Стаменковић је задужио српски филм и као оснивач и уметнички директор Фестивала филмског сценарија у Врњачкој бањи, Фестивала у Сопоту …

Оставио је трајан траг и у позориштима Србије. Поставио је низ представа у Крушевцу, Нишу, Зајечару, Зрењанину… али и снимио филмове: “125 година Народног позоришта” , “160 година Театра Јоаким Вујић”, “Талија под Багдалом”, “120 година нишког позоришта”, одужујући се и на тај начин националном театру.

На позив директора Културног центра Крушевца, 1983. године, почео је на разне начине да сарадјује у њиховим програмима. Са малим прекидима то траје и до данашњих дана.

За 60 година успешног рада у нашој кинематографији добио је низ признања: “Награду за животно дело града Крушевца”, “Награду за животно дело на филмском фестивалу у Сопоту”, “Плакету Југословенске кинотеке” за трајан допринос у развоју наше кинематографије”, “Повељу Удружња за неговање традиције ратова 1912-1918.”, “Плакету Заставе филма” поводом 55 година рада и режије филма “Са камером и пушком” о Драгиши М. Стојадиновићу шефу Кинематографске секције Српске војске на Солунском фронту. Добио је и награду за укупан допринос култури Србије /националну пензију/ као заслужан филмски стваралац Републике Србије.

Данас, Миомир Мики Стаменковић, није само ветеран награђен са највишим наградама у кинематографији, већ и један од најзначајнијих аутора акционих играних филмова и дугометражних документарних филмова о познатим личностима, институцијама и градовима Србије, који наставља да снима зналачки користећи архивске материјале са којима подсећа данашње генерације на тешкоће и успехе, који је овај народ имао у 20. веку и то са правом јер данас је он најстарији активни филмски редитељ у Србији, а вероватно и на Балкану.