БАЦИ ПЕСАК У ОЧИ – Љубодраг Обрадовић

Loading


БАЦИ ПЕСАК У ОЧИ

Баци песак у очи, пре него што исцури,
сваком ко сведочи: живот ти ка срећи јури.
Баци песак у очи, оном срцу од леда
и радуј се самоћи, кад те љубав не гледа.

Баци песак у очи сваком ко те претиче
и натрљај му уши ако те заобиђе. 
Дај гас до даске, како живиш кога се тиче.
У себи немир прескочи, да те бол обиђе.

Баци песак у очи сваком ко те погледа,
зар ти немаш право на љубав и своју срећу?
Заобиђи оне који немају изгледа,

нек се само узалуд за тобом окрећу.
Баци им песак у очи, носе лошу карму
У први вагон ускочи, да не чујеш ларму.

Настави са читањем “БАЦИ ПЕСАК У ОЧИ – Љубодраг Обрадовић”

КАД ЗАИГРА МЕЧКА

Loading

КАД ЗАИГРА МЕЧКА

Заиграће мечка и пред кућом твојом.
Нико од те игре још побегао није!
Одиграј и ти тај плес с животом,
нека те истина заврти смелије.

Сад је све рулет, и као некад није…
У срцу бол сева, филм живота врти…
Опет ти вино прија, кад га попијеш!
И док славуј пева, снови су расути.

За старо гвожђе већ си, виђаш утваре,
док стари цига у тарабуку бије!
Сан, остао ти сан. Ретки сан остваре.

Сад знаш, то мечка за тебе сузе лије.
То сазнање сва надања ти изигра..
И знаш: Живот се тако лако проигра!

КАКО ПЕСМОМ ДА МЕЊАМ СВЕТ – Љубодраг Обрадовић

Loading

КАКО ПЕСМОМ ДА МЕЊАМ СВЕТ

Како песмом да мењам свет?
Како римом да натерам цвет,
да мирише… остане леп?
Како стих да тај почне лет?

Како љубав да има узлет,
срећа да дoлeти опет 
и добро да победи зло?
И како да дочекам то?

Хајде, офарбајмо јаву,
на вољу пустимо жеље,
да лепоту осете праву,

да отпочне то весеље.
Кад пронађем своју савест,
ја и наш променићу свет.
Настави са читањем “КАКО ПЕСМОМ ДА МЕЊАМ СВЕТ – Љубодраг Обрадовић”

ПРОВИНЦИЈАЛАЦ – Љубодраг Обрадовић

Loading

ПРОВИНЦИЈАЛАЦ

Устајеш рано, на рад полазиш,
своје снове досањао ниси.
Стари комплекс жилама пролази…
Из забите провинције ти си.

Одувек много сумњаш у себе,
можда и ниси за развој света.
И јутрос ти опет срце зебе,
да ли и коме твој занос смета?

Пишући те риме пуне чежње,
откуд идеја да нешто ствараш?
За “елиту” ту си жито да жњеш,

а песмама их само умараш.
Збиља се само сновима мења!
Песма је занос за поколења.

СВЕ РЕКЕ КА УШЋУ ТЕКУ – Љубодраг Обрадовић

Loading


СВЕ РЕКЕ КА УШЋУ ТЕКУ



Све реке, неумитно, ка ушћу теку,
таласи полако жеље нам односе.
Никад да загазимо у исту реку,
и схватимо шта то таласи доносе.

Увек помислимо, променићемо свет,
неосвојиво као на тацни лежи.
И ето, данас се спотакнемо опет,
то проклетство судбине од нас не бежи.

Истине се губе и полако вену,
заблуде су опет све веће и веће,
а још на љубав чувамо успомену,

и те драге дане, прохујале среће.
Све реке ка ушћу, неумитно теку,
односе нас и кад пливамо уз реку.

Настави са читањем “СВЕ РЕКЕ КА УШЋУ ТЕКУ – Љубодраг Обрадовић”