Ин поезија
А ЛА ЈЕСЕЊИН
Ту, до мене, седи.
Главу горе, уживај.
Ништа тебе не сме да наједи.
Ти свирачу само свирај.
Свирај песме од давнина,
а ти душо не тугуј.
Била си знам са многима,
ноћас се моме пијанству радуј.
Загрли ме, љуби ме, то је занос.
Нема бола кад се љубав жели.
Нема ничег. Хајде, вуци ме за нос.
Ја и томе знам да се веселим.
Настави са читањем “А ЛА ЈЕСЕЊИН”
TИ ТО НЕ СЛУТИШ
Топлина ми срце заталаса
док љубичица си смела,
у бекству од буке.
са рукама у џепу
туђег капута.
И волим ову јесен,
лишће што пада на моје жеље
и твој ход док гледаш небо.
А ти никад нећеш осетити,
жар погледа,
из мрачних ходника живота.
Али мени је лепо,
док хладноћа руши ласте,
заспале у живој коси.
Настави са читањем “Песме за … – TИ ТО НЕ СЛУТИШ – Љубодраг Обрадовић”
Уместо речи,
музика…
Уместо миловања,
понор…
Стојим на углу,
лебдим на ветру.
Колико је сањана блискост?
Колико је жељена нежност?
Колико је маштана будућност?
На свету, играју зли,
занос је,
блед одраз
промашеног.
Настави са читањем “УМЕСТО… – Љубодраг Обрадовић”
ПРАЗНИНА
Осећам чудну празнину,
док крај мене, у парку,
на клупу седаш.
Вoлeћу те кад не будеш овде,
сад те само гледам.
Сад те само гледам,
а мисли пролазе кроз главу.
Вoлeћу те некад,
сад самоћу желим праву.
А заљубљени парови,
крај нас полако пролазе
и радо плаћају казне,
што траву парка газе…
Настави са читањем “ПРАЗНИНА – Љубодраг Обрадовић”
МАГЛО И ОСАМО
Магло и осамо,
туго и тамо,
шта је мир душе,
наспрам
оштрих ивица слободе,
шта је жар чежње,
наспрам одбијања твог?
Песмо одласка,
зоро повратка.
Има ли изгледа
за промашене,
има ли наде
за изгубљене,
има ли шансе
за супростављене ветру?
Настави са читањем “МАГЛО И ОСАМО”