Ин поезија
УЗ или НИЗ МОРАВУ?
Куда и како пливати даље?
Уз или низ Мораву, питање је сад?
Судбини питање по голубу шаљем
да успоставим нарушени склад.
Јер, одавно песму нисам написао
која ће срце спокојним да држи…
И кренуо да пронађем смисао,
који неће немиром ум да спржи.
Јер, одавно нисам изнад Мораве
летео на крилима својих снова
и тражио ону, што има очи плаве,
да јој стихом стварам свет изнова.
Настави са читањем “УЗ или НИЗ МОРАВУ”
БАЛЕРИНА
Експлозија си бола и боја
На платну одсјај среће
Никад нећеш бити моја
а живот ми покрећеш
Позорница твој је свемир
Блаженства маштом језде
Док у снове уносиш немир
И у срцу палиш све звезде
Лете идеје сликама у низу
Свест обманама палаца
Тако си далеко а тако близу
Само сан те у јаву не добаца
Ово је избор неких мојих песама за Вас! Изабрао сам моје песме које говорим ја, а ту су и моје песме које су комоновали, певају и говоре моји пријатељи. Као прву и последњу Вам представљам нову композиција ЈА ВАМА ПЕВАМ коју сам написао ја, Љубодраг Обрадовић, а компоновао је и пева Миле Ђурић.
Уживајте!
Пратња на гитари Младен Обрадовић Млађа
ЗВУК ВИОЛИНЕ
Звук виолине из новог апарата
и мириси поветарца, буде сету.
Звече шерпе на старом путу,
птице застају у лету,
лудост лебди на уснама,
кључ у туђем џепу.
Разигра се носталгија,
филм се рaзвије.
На белим кобилама,
долазе смеле клинке.
Осмехе
и слатке речи доносе.
Волео сам увек супротности:
шетње по киши, мраз,
бекство са капија…
Сад вино прија,
ко смешна
и сурова стварност.
Настави са читањем “Песме за … – ЗВУК ВИОЛИНЕ”
СЕЋАЊЕ
Ти сад шеташ,
обалом зелене реке,
провлачећи косу
испод врбових грана.
Ти се сад никог не сећаш,
понајмање мене,
клонулог под теретом,
прохујалих дана.
Ти сад трчиш,
стазама цветним
и смејеш се гласно
незнанцу што те следи.
Ти сад, из позе љутите,
зовеш, тобож несрећна,
оног што ће да лаже красно
и тепа ти *леди*.
Ти си сад дама
и ласкања пале,
нарочито ноћу,
у шетњи кад си сама,
кроз напукле идеале
и избледелу јасноћу.
Ти, ето,
сад другога волиш,
а и он чезне за тобом.
Занос? Страст ? Шта ли?
Ти се сад веселиш,
плачући сузама среће,
од којих свака,
можда несвесно,
мене жали,
а да ти то
и не осећаш.
Настави са читањем “СЕЋАЊЕ”
Slobodan Ivanović i Jelena Djordjević
—Neću više glasno da govorim pesme,
Da otvaram srce, kada pesmu kažem.
Ono što bih rek’o, ni u pesmu ne sme
Zato ću da ćutim i ćuteći lažem.—
Ljubodrag Obradović i Svetlana Djurdjević
—Neko je bez glasa nestao
Neko je već ugašenim zenicama
Plutao po razbludnom plavetnilu neba
Nečiji dah je zauvek ostao priklješten
Tamnim raljama hladne bezlične neizvesnosti—
Mića Živanović i Lidija Užarević
—Нек се вино точи пије без престанка,
а свануће роде нек причека мало,
ти слободно дремај и не питај ништа,
до истине праве само ми је стало.—
ĆUTANJE PESME
Neću više glasno da govorim pesme,
Da otvaram srce, kada pesmu kažem.
Ono što bih rek’o, ni u pesmu ne sme
Zato ću da ćutim i ćuteći lažem.
Настави са читањем “3 ПЕСНИКА 15.07.2011.”
MOLITVE NA JEZERU – KOPAONIK 2013 Datum: – 04. October 2013. g. @ 23:12:11 CEST
СЛИКАРСКА
Сачувати заувек пролазности трен,
који разум изазовима опија.
И сликати док стих неизговорен
на платну одговорима засија.
Гледање у светлост око замара,
а слика само благодет зрачи.
На путу до коначног бескраја,
прави спокој никад нећеш наћи.
Слутњом се не откривају тајне,
нити се немиром свемир буди.
Четкицом искриш чари бескрајне,
ветром у нове пустиње жудиш.
Да сложиш дину своје оазе,
и лепоту до неба узнесеш.
Светом да луташ и да га спасеш,
од будућности зле, без адресе.
Не куни доносиоца вести,
четкица платном шири идеје.
Наду ћеш поново у сну срести,
иако ти снег већ косом веје.
Ухватити заувек прохујало време,
које пред очима сумњом чарлија.
Сликати тако, да све дилеме
однесе месец, звезде док опија.
Пролећу секунде, сати, живот!
Вечност се, ко лед на сунцу, топи.
Пред огледалом све је сад криво,
и са судбином лако се стопи.
Еј животе, ти зачас пролетиш,
а птице сликом заувек лете.
Ту истину тек ћеш да осетиш,
кад судбина безизлаз ти исплете.
© Љубодраг Обрадовић
Сликару Живораду Милановићу Макију