![]()
Небојша Лапчевић говори о књизи

Ин поезија
![]()
Небојша Лапчевић говори о књизи

![]()
Далибор Ђокић, Јелена Ђорђевић, Горан Минић и Вељко Стамболија
Љубодраг Обрадовић
Ана Бербаков
Настави са читањем “ОЧИ ПУНЕ НЕСАНИЦЕ – Горан Минић на Сајму књига у Крушевцу 2013.”
![]()
Жири Песничког Маратона КЦК 2013: Јелена Протић-Петронијевић, Љубодраг Обрадовић,
Борисав Благојевић – председник, Далибор Ђокић и Никола Стојановић
Дејан Ристић из Крушевца – победник Песничког маратона КЦК 2013
Настави са читањем “ПЕСНИЧКИ МАРАТОН КЦК 2013.”
![]()
Жири је донео одлуку да се ове године доделе две захвалнице за најбоље књиге у области науке:
Аранђелу Јеличићу из Бруса за књигу: Копаник планина богова, у издању Центра за културне делатности и библиотекарство Брус…
…и Милану Бати Петровићу за књигу Школа популарне гитаре 2 , коју је издао у сарадњи са Удружењем српских издавача из Београда.
Жири је донео одлуку да се ове године доделе 2 захвалнице за ликовно – графички дизајн:
Јелени Ивановић из Крушевца, за књигу, Крст светогa цара Константина, у издању Историјског архива Крушевац…
…и Саши Цветковићу из Београда за књигу Црква Лазарица у издању Цркве Лазарице. (награду је преузела Љубица Петковић)
![]()

![]()
Љиљана Хабјановић Ђуровић отвара сајам
![]()

|
ЛОШ ГЛАС
Како је једноставно Птице те тада надлећу и беже.
Узалуд твој брод тражи обалу дана.
Она бежи као северни ветар
У ледини бескрај.
И ништа више не можеш
После изгубљене битке.
Лош глас звечи
Твојом празном шупљином
Као црквено звоно
Над крововима града.
© Срба Ђорђевић |
ВИШЕ ОД ТОГА
Зову ме топле кишне капи, Окус вина се слива низ грло, Тумарам мислима несвесна даха, Нема од јутрос посматрам снено… Зову ме топле кишне капи, © Миладиновић Сандра |
ИМПРОВИЗАЦИЈА
Језеро пуно лабудова
Хук белине Дубок као непостојање
И таласи који нежно
додирују сени
умрлих
Као снег кад у
крошњама ива
засветлуца
Дубоко у ноћи
© Милан Вучићевић |
Милан Милетић Милке
Настави са читањем “ТРИ ПЕСНИКА – ТРИ ВОДИТЕЉА – Пионирски парк 20.09.2013. у 18:00”
![]()
Окупише се тако у прекрасном амбијенту Пионирског парка 23.08.2013. године песници из Крушевца, чланови и пријатељи Удржења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца и представише две своје књиге: ОКРЕТАЊЕ ТОЧКА – зборник радова шездесетак песника из Србије и расејања и НА ДРУГОЈ АДРЕСИ – шесту књигу Данице Рајковић. Да вече буде лепо свима који су дошли, искрено су се потрудили песници: Вељко Стамболија, Градимир Карајовић, Мића Живановић, Драган Тодосијевић, Даница Рајковић, Светлана Ђурђевић, Живомир Миленковић, Зора Митровић, Љубодраг Обрадовић, Живота Трифуновић, Саша Милетић, мр Душка Ерић, Никола Стојановић, Драгана Марковић, Томислав Милетић, Братислав Спасојевић, Мирко Стојадиновић и Саша Збиљић, а припомогли су им својом музиком Момчило и Далибор Накић, Мића Живановић и Градимир Карајовић. Вече је осмислио, уредио и водио Љубодраг Обрадовић – главни и одговорни уредник КЦК, а у томе су му помогли и Саша Милетић, Драгана Марковић, Никола Стојановић, Мића Живановић и Светлана Ђурђевић. О техници је бринуо Марко Вишњић, а о потпуном задовољству гостију Лазаревић Слободан – орагнизатор Клуба ДЕЧЈИ ЦЕНТАР. Програму су присустволи и мр Мирослав Смиљковић – директор КЦК и мр Спасоје Ж. Миловановић – директор драме Народног позоришта у Београду са супругом…
Љубодраг Обрадовић, Даница Рајковић и Саша Милетић
НА ДРУГОЈ АДРЕСИ
По каменитој калдрми,
звече кораци моји,
поглед шара излоге,
и чежњом небо боји.
Пробијају се сунчеви зраци,
кроз крошњасто дрвеће,
стисле се куће са балконима,
обојене ко разнобојно цвеће.
Кривудају улице градске,
са једне на другу страну,
сандале стежу ноге
ослушкујем себе саму.
Понека сирена засвира
и срце ми патњом следи,
на раскрсници стара кућа,
а успомена моја не бледи.
Живео је он некад ту,
и сањао своје снове,
гледао заласке сунца,
и меркао путеве нове.
Накривила се сад стара кућа,
понеки цреп путању направи,
у дворишту расцветала коприва,
својим додиром мени се јави.
Мирис старе липе,
прави на души сенке,
вртећи прошле слике
и чежњу зелене смреке.
Двориште зеленилом теши
док шапуће приче прохујале…
Он станује на другој адреси,
ја још живим успомене одзујале.
© Даница Рајковић
Момчило и Далибор Накић, Мића Живановић
Настави са читањем “Промоције књига ОКРЕТАЊЕ ТОЧКА и НА ДРУГОЈ АДРЕСИ”
![]()
У неформалном разговору учесника манифестиције пао је предлог да организатори манифестације *ПЕСНИЦИ ДРАИНЦУ У ПОХОДЕ* за пету годишњицу сусрета у току 2014. године објаве књигу *ЗАГОНЕТКА ДРАИНАЦ* у којој би било објављено 100 најбољих песама Радета Драинца, као и казивања о Драинцу и поезија учесника ове манифестације…
др Велибор Лазаревић – ЗАГОНЕТКА ДРАИНАЦ
Љубодраг Обрадовић
ВРТЕШКА
Лете кругови око мене,
на вртешци врти се мој свет.
Зашто другима срце зебе
и боли их, сваки мој успех?
Зашто живот свој ритам има,
а мој већ, ко стари вергл шкрипи?
И како даље сам да пливам,
кад ми спокој у чемер кипи?
Сваког дана изазов већи,
летим ко пчела на нови цвет!
Ко ће мене сад да усрећи,
кад немир мој, врти цео свет?
Језа ми се уз кичму пење.
Сам себи постајем досадан.
Јаш само један стих песме,
и у кревет, поћи ћу поспан.
Настави са читањем “ЗАГОНЕТКА ДРАИНАЦ – ПЕСНИЦИ ДРАИНЦУ У ПОХОДЕ 2013”
![]()
У прелепом амбијенту Етно домаћинства МОРАВСКИ ЦВЕТ у Макрешану, које је власништво Љубивоја Тодоровића, у оквиру Лета Културе 2013 одржано је Поетско-музичо вече у организацији Културног центра Крушевац. Програм је осмислила и водила Јелена Ђорђевић, а наступили су крушевачки песници: Љубиша Бата Ђидић, Љубодраг Обрадовић, Небојша Лапчевић, Мића Живановић и Светлана Ђурђевић. За Музику је бринуо Мики Петровић, а припомогли су му: Драгиша Ђурђевић, Далибор Ђурћевић, Милан Ђурђевић и Мића Живановић. Програму су присуствовали Владимир Тасић – председник Градског одбора СПС Крушевац, Синиша Максимовић – заменик градоначелника Крушевца, Горан Ћирић – секретар скупштине Града Крушевца и бројни други посетиоци овог изваредног кутка, који је тако близу свим крушевљанима…
Љубодраг Обрадовић
СЕЋАЊЕ
Поља су данас друга,
пејзаж исти, а нов.
У душу се увлачи нека туга,
срце замара тупа бол.
Морава шуми, шум све јачи.
Лебдео сам ту од среће.
Данас то ништа не значи,
земља се данас другачије окреће.
Испод врбе зидао сам замак,
сад ту коприва клија и расте.
Моје мисли обузео неки мрак,
ниоткуд више ни једне ласте.
Нигде ветра, све мирно.
Гледам око себе празно.
Ко ли ми то у срце дирно
и нестао нечујно, мазно?
Да ли нека жена или моја машта?
Не! За све сам само ја крив,
а срце себи најтеже прашта.
Корачам! Морава шуми, још сам жив!
Нећу проживљену младост да коцкам.
Идеале бранићу, мада је време друго.
А то што срце помало боцка,
саставни је део живота дугог.
Настави са читањем “МОРАВСКИ ЦВЕТ у Етно домаћинству Љубивоја Тодоровића 2013.”