Oduvek sam verovao u čudo kojim poezija brše granice i ponore medju ljudima, oduvek sam verovao da stihovi nose u sebi lepotu, koja iz nas izgoni svo zlo, ako ga ima… Oduvek sam verovao da te reči zapakovane u slatki paket sa mašnicom i zadatkom, da svakom ko ga usvoji bar na tren, oboji surovu stvarnost u ružičasto i iluziju dobrote, lepote, pravde i sreće učini stvarnom, da svarnija ne može biti.
Da, poezija je to čudo, internet je to čudo, koji povezani brišu granice i ono što je tako daleko, čine bliskim i stvarnim! Da, čuda se dogadjaju ako ih silno želimo… I evo ovaj večerašnji poetski susret U SENCI VAROŠKIH KAPIJA, (06.05.2010) malo je čudo, ali realno i stvarno koje nas je okupilo ovde u Beloj sali Kulturnog centra Kruševac, da oslušnemo snagu Latinkine poezije i bar na tren odgonetnemo koje je to čudo očaralo njene stihove, da nas uznesu u taj sanjani svet spokoja koji ljudima daje moć da budu jaki i sve izdrže…
Poštovani prijatelji, čast mi je da pozdravim Vas, da pozdravim našu Latinku Djordjević – sekretara Udruženja Srpskih pisaca Švajcarske, i poželim da ovo veče bude most za saradnju svih koji veruju da su čuda moguća…. A za Latinku , cveće – dokaz da je lepota oko nas… Uživajmo večeras u čarima Latinkine poezije..
Latinka Djordjević – originalni početak
Mića, Jelena, Ljuba, Latinka, Sandra, Lidija i Miloš
У скупштинској сали Града Крушевца, 15.05.2010. године, у организацији Културног центра Крушевац, (пре самог курса екстерне КЕ, за полазнике курса екстерне КЕ Апотекарске установе апотека Крушевац,) одржан је пригодни наступ музичке уметнице Тијане Радојевић из Крагијевца и ученика музичке школе Стеван Христић из Крушевца.
Тијана Радојевић – музичка уметница из Крагујевца
Лазар Станковић – гитара и Милош Станковић – хармоника, ученици музичке школе Стеван Христић из Крушевца.
16.05.2010. године у организацији Културног центра Крушевац, у Дечијем центру у Пионирском парку у Крушевцу одржано је традиционално песничко окупљање и дружење *ПОД ДЕСАНКИНИМ ШЕШИРОМ*, једанаесто по реду. Ово саборовање траје 10 година у континуитету, а увек се дешава на дан рођења песникиње, шеснаестог маја.
Парк је прави амбијент који одговара оваквој прилици. Уместо видео бима, имамо природу уживо, птице, траву, дрвеће, као да смо у некој Десанкиној песми. Па ни киша која је данас упорно падала није ван њене поетике и осећајности.
Снага духа и поезије Десанке Максимовић пренела се и у нови миленијум и траје и трајаће док год буде читалаца надахнутих њеним стиховима. То је флуид који се не губи. Десанкин шешир је својеврстан штит и заклон за све оне који су на неки начин обележени- за песнике, обичне људе, сељаке, родољубе, побуњенике, за несхваћене и погружене, па представља и симбол људскости и доброте.
Овог пута, учесници саборовања су припремили по једну Десанкину песму или текст и по један свој прилог (песму, есеј, афоризам). Надамо се да ће од тога и још по неког текста из претходних година настати књига ПОД ДЕСАНКИНИМ ШЕШИРОМ 2000-2010.
Данас су на соборовању (дружењу песника *ПОД ДЕСАНКИНИМ ШЕШИРОМ*) учествовали: Славица Давидовић, Вера Мајска, Ивко Михајловић, Љубица Петковић, Љубодраг Обрадовић, Драгослав Ђорђевић, Гордана Влаховић, Небојша Лапчевић, Љиљана Павловић, Лидија Ужаревић, Светлана Ђурђевић, Јелена Протић-Петронијевић и плесни пар- Милијана Ботуњац и Александар Марић.
U Trbunju i u Kulturnom centru *DRAINAC* u Blacu, 20.05.2010. godine, održani su susreti pesnika (koje su organizovale biblioteke iz Prokuplja i Blaca koje nose ime Rade Drainac, a pridružio im se učešćem kruševačkih pesnika i Kulturni centar Kruševac) u okviru manifestacije *DRAINČEVI KNJIŽEVNI SUSRETI 2010* – 41-e po redu.
Na susretima su se predstavili pesnici (ovim redom): Raša Popov, Zoran Vučić, Momir Dragićević, Dane Stojiljković, Miloje Dončić, Gordana Boranijašević, Ljubodrag Obradović, Miljojko Milojević, Bratislav Milanović, Veljko Stambolija, Nebojša Lapčević, Dragan Borisavljević, Miroslav Cera Mihajlović. Pesme Radeta Drainca govorio je njegov rodjak Vita Jovanović, a medijator programa je bio Dragan Ognjanović.
Pročitajte pesme pisaca koji su govorili na susretima ( neke su izgovorene na susretima, neke nisu) pogledajte fotografije i pomislićete kao i mi koji smo bili na licu mesta, predivno veče!!!
U Beloj sali KCK,15.05.2010. godine, u okviru ciklusa tribina Kulturnog centra Kruševac *KRUŠEVAC PAMTI*, prisutni kruševljani su se setili brojnih aktivnosti i ljudskih osobina bivšeg predsednika Kruševca Radomira Mićića – Mičeta.
Radomir Mićić – Miče
O Mičetu su govorili Adam Milenković, Slobodan Lazić, Dušan Duka Jovanović, Miša Rajković i Ljubodrag Obradović. Program je osmislila i vodila Sladjana Obradović – urednik KCK, a za tehničku realizaciju bio je zadužen Marko Višnjić. Na tribini je korišćen video materjal RTK autora Miroslava Bogdanovića iz emisije GODINE PROŠLE.
Učesnici tribine: Slobodan Lazić, Adam Milenković, Dušan Duka Jovanović, Miša Rajković i Sladjana Obradović
Ljubodrag Obradović govori o Mičetu
Poštovani posetioci,
Hvala Vam što ste Večeras sa nama u Kulturnom centru Kruševac, da se zajednički setimo i podsetimo lika i dela Radomira Mićića – Mičeta, koji je svakako ostavio neizbrisiv trag u posleratnoj istoriji Kruševca i kao graditelj Kruševca i kao predsednik opštine Kruševac i kao čovek – uvek svima dostupan i pun razumevanja za tudje jade, spreman da pomogbe u granicama svojih moći…
O njegovim aktivnostima govoriće Vam večeras njegovi savremenici, a ja ću Vam preneti moje sećenje o Mičetu, kao čoveku koji se nije preterano držao protokola i koji je bio spreman da se pojavi kad ga ne očekujete i pomogne kad je najpotrebnije…
Nekad je reka Pepeljuša bila plitka, pa je kad padne jača kiša toliko nadolazila, da je nosila sve pred sobom, pa je tako odnela i MaloVrbnički most. Mala Vrbnica je malo selo na 13 kilometru puta od Kruševca ka Aleksandrovcu, kome je taj most bio jedina veza u svet. Šta će seljani, krenu u akciju, sakupe nešto malo novca sa glave na glavu i obrate se za pomoć Radomiru Mićiću – Mičetu koji je tada bio predsednik opštine Kruševac. Dodje Miče na obalu zagleda se u mutnu reku i kaže – Biće sanirano u najkraćem roku. I bude napravljen, već do jeseni novi most, koji je i sada MaloVrbničanima veza sa svetom…
Znao je Miče da se pojavi u Trebotinu i kada ga ne očekujete, da dodje na probu Kulturno umetničkog društva Vuk Karadžić, koju je vodio njegov prijatelj Dušan Duka Jovanović, i tako da podstrek dramskim amaterima da naprave dobru dramu koja je kasnije pobedila na Republičkom festivalu Dramskog amaterizma sela Srbije, čuvenom FEDRAS-u u Malom Crniću… Miče je podržao i kultni Dukin program S VEČER SJALA SJANA MESEČINA koji je kasnije gostovovao u Bonu i Trijeru u Nemačkoj.
Znao je Miče da navrati noću kada se dežuralo u Mesnoj zajednici i sa dežurnima popije čašu rakije i ostane u razgovoru par sati, mimo protokola… Znao je da bude običan, otvoren, spreman da pomogne kada je najteže…
Eto, to je moja impresija o Mičetu… Hvala Vam što ste u Kulturnom centru Kruševac večeras, da se, u se u okviru ciklusa tribina *KRUŠEVAC PAMTI*, setimo Radomira Mićića Mičeta, da se podsetimo šta je sve uradio za Grad Krševac i njegova sela i da mu još jednom odamo zahvalnost za sve to.
Takodje koristim ovu priliku da se zahvalim i Radio-Televiziji Kruševac i autoru Miroslavu Bogdanoviću na ustupljenom TV materjalu iz njihove emisije GODINE PROŠLE.
Идемо уз реку, низ реку, путевима разним у дубоке ствари. Кораци миришу на јесен, на зрело сунце и увеле љубичице.
Нешто се догађа у нама, циљеви нови смеше и идемо уз реку, низ реку.
Због новог лета и новог муцања, због животних радости, играмо се сами, кујемо златни сандук, скијамо на леђима, а нешто се догађа у нама, нешто пролази поред и кроз нас, мада јесен је одавно и магла.
Трапаво тапкамо у месту и осећамо да то није оно, да је срце веће, бол случајна, а срећни завршетак иза угла.
У оквиру настојања да се ЗЛАТНА КАЦИГА прати у току целе године, Културни центар Крушевац је организовао 18.10.2012. године у 19:00 у Белој сали КЦК вече хумора и сатире под Називом ЈОВАН АРСИЋ ЈОВЧЕ И ПРИЈАТЕЉИ. Ово вече намењено је свим поштоваоцима Mеђународног фестивала хумора и сатире ЗЛАТНА КАЦИГА чији се сјај издалека види.
Вечерашњи програм је плод заједничке сарадње Културног центра Крушевац и аутора Јована Арсића Јовчета. У програму су поред аутора учествовали и његови пријатељи: Ивко Михајловић (по први пут и у улози водитеља), Драгиша Павловић Расински, Драган Матејић, Драган Ракић Сингер, Вељко Стамболија, Горан Ћеличанин, Хаџи Томислав Станић, Вуле Радмановац (музички тренутак) Гвозден Ђолић и Миодраг Шароњић. Програм су уредили и реализовали Љиљана Панић (синопсис и вођење програма), Љубодраг Обрадовић, Славица Недељковић, Бранко Симић и Веркан Гвозденовић…
Јован Арсић Јовче
САТИРИКУС
Мој предачки брат Јовче није мачји кашаљ, ни обичан дангубаш из Овче ил Борче.
Гарантујем да не би живео ни у Београду ни у Банату, да га ваздан чешкају по табанима, ни да му понуде министарску плату.
За њега је Жупа, Буцина Океанија – Козничка барака, а под њом огледа се у плавом оку, земља богова Титанија.
Постојбина му је од Варварина до Жељина. Дом му је виноград, калем и лоз, па кад легне под гиџу срећно задрема што га не буди сталаћки воз.
Лола је он велика, спава између две невесте праве, грли их и љуби у међуречју бистре Расине и мутне Мораве.
Роди се у зору. Стрина повика – рђа мушка! Мајка пусти сузу, испод ајата квикну прасе, чу се и пушка.
