![]()
Са истока на запад,
са камена на камен,
плове снови,
за живот неки бољи.
Плове наде,
срце пева баладе,
а занос ми фали,
да искру запалим,
која мења свет.
Ин поезија
![]()
Са истока на запад,
са камена на камен,
плове снови,
за живот неки бољи.
Плове наде,
срце пева баладе,
а занос ми фали,
да искру запалим,
која мења свет.
![]()
KULTURA – MORAVSKI CAROSTAVNIK U BELOJ VODI – Datum: – 02. September 2008. godine

МОРАВА
Морава није Рајна,
ни Нил, ни Брамапутра.
Морава се не улива у Дунав,
него у модра јутра!
Старија од старих Словена,
старија од старих Грка,
старија и од човека,
прастара српска река.
Накриви капу небеску
река са две мокре рачве.
Док се ваљушка у песку,
успут напуни бачве.
Она ми лиже стопала.
Поздрављају ме мрене.
Морава не уна за жеђ
и Месечеве мене.
Уз невиђену грају,
купа се већ у мају.
Уз јато ветропир-ђака,
облачи јакну врбака.
И пањеви и чамци.
Под петом римска сидра.
Морава се праћакне
као најлепша видра.
А на језику спруда,
два самоникла дуда.
У лето слатко се згусне,
то мастило за усне.
Морава зна да меље,
да испуњава жеље.
Кад посла толко нема,
уме и да задрема.
Уме да кити сватове,
да оседлава атове.
Уме да пуца из топа.
Уме што не зна Европа.
Када нас занемари,
уме да се разјари.
Уме да имитира море,
уз ноћне грозоморе.
Уме да ваља кладе,
плугове и ограде.
Уме, Боже ме прости,
страх да утера у кости.
Понекад мекша од свиле,
врби голица жиле.
Ломећи погачу врућу,
још благосиља кућу.
Збиља је Морава *ВЕЛИКА*
већа од океана,
мада би могла стати
чак и на пола длана.
Старија од Старих Словена,
страија од старих грка.
Морава – митска река.
Морава – водена трка!
Томислав Ђокић, Параћин


Učesnici prve književne kolonije *MORAVSKI CAROSTAVNIK*
Настави са читањем “МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК 2008.”
![]()
Сећајући се 31.08.2008. године када је у Белој Води одржана по први пут јединствена књижевна колонија “МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК” у организацији Месне Заједнице Бела Вода и Вукове задужбине у Белој Води, не могу а да не искажем да сам вечерас посебно задовољан и срећан: прво, што сам и сам био међу учесницима те прве колоније, (увек најтеже, јер тешко је започети било коју активност) а друго, ваљан разлог да моје задовољство и срећа буду још већи је и чињеница да се од данас установа Културни центар из Крушевца (у којој радим), укључује као суорганизатор и скромни донатор овог надасве вредног пројекта, који ће, надам се дочекати, много јубилеја… и 10-то годишњица…
Дружење песника и свих заљубљеника у поезију, науку и уметност, које се догађа на скели укотвљеној на средини Мораве, уз светлост месеца и бакљи, и уз музику која тече заједно са реком, свакако је јединствено у Србији.
Песници који читају своје стихове, филозофи који казују своје визије о свету који тече, певачи, фрулаши, трубачи, хармоникаши, виолинисти … и сви други учесници и гости, добар су знак да идеја коју је осмислио Велибор Лазаревић, (а у самој реализацији имао и има помоћ од многих занесењака који верују у значај који Бела Вода има на културном небу Србије и света), доноси још један приступ пун лепоте и садржаја који ће трајати као и БЕЛОВОДСКА РОЗЕТА…У име добродошлице моји стихови…
Са истока на запад,
са камена на камен,
плове снови,
за живот неки бољи.
Плове наде,
срце пева баладе,
а занос ми фали,
да искру запалим,
која мења свет.
Са истока на запад,
са југа на север,
душа лута,
фењер се гаси,
а машта испашта.
Сунце глечере отапа,
нада песак таложи…
Шта ветар може,
док бежим
из сопствене коже.
Са истока на запад,
лажни одсјај, па мрак.
Уместо да се предам,
крећем у напад,
тек да се зна!
© Љубодраг Обрадовић
ДОБРОДОШЛИ!
Настави са читањем “МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК 2009.”
![]()
На манифестацији, која Мораву претвара у сцену, учествовали су песници: Љубиша Бата Ђидић, Драган Јовановић-Данилов, Љубодраг Обрадовић, Борислав Благојевић, Јелена Протић-Петронијевић, Верољуб Вукашиновић, Радивоје Миладиновић Пацко, Александар Дрндаревић Сингер, Небојша Лапчевић и други…
Наравно, поред песника ту су били и акдемски вајари и сликари који су реализовали СИМПОЗИЈУМ ВАЈАРА И СЛИКАРА *РАДЕ БОРОВИЋ*, као и врсни музичари, тако да је програм био оригиналан, свеобухватан и непоновљив… Па изволите, погледајте детаље и уживајте…
Извориште душе у сузи се скрива
И крв кроз срце светом водом плива.
На извору живом и црква се зида,
Јер вода је Живот, флуид свих флуида.
Радивоје Пацко Миладиновић
На Госпојину 2008 год.
![]()
* СИМПОЗИЈУМ ВАЈАРА И СЛИКАРА *РАДЕ БОРОВИЋ* у коме су учествовали: Петар Ђуза – академски сликар, Зоран Рајковић – академски сликар, Велибор Лазаревић, Раде Јовановић и Драгиша Обрадовић.
* ОД ИЗВОРА ПИСМЕНОСТИ ДО ИЗВОРА ЖИВОТА И ВЕНЧАЊЕ ВОДЕ – Стихове говорили Милош Милошевић – Шика, Љубодраг Обрадовић, Раша Попов, Љубица Вуков Давчик, Јован Михајило и Мића Живановић.
* БАРКА КАО БАЈКА – Стихове говорили Милош Милошевић – Шика, Љубодраг Обрадовић, Раша Попов, Љубица Вуков Давчик, Јован Михајило, Мића Живановић, Љубиша Бата Ђидић, Момир Драгићевић и Живота Трифуновић, а у музичком делу наступили: Саша Николић – тенор, Јована Јефтић – виолина, Душан Сврзић – хармоника, Мића Живановић – соло певач и вокал Сања Максимовић…
Раша Попов на Моравском Цароставнику 2011
*МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК* је запловио на свој пут узлета на културно небо Србије и у срца заљубљеника поезије први пут 31.08.2008. године када је у Белој Води одржана ова јединствена књижевна колонија у организацији КУД-а *Ратко Јовановић*, Месне Заједнице и Вукове задужбине у Белој Води. Наредне 2009. године Културни центар Крушевац је у овој манифестацији препознао сав занос који из ње исијава и прикључио јој се, као суорганизатор и скромни донатор овог надасве вредног пројекта, са надом да ће пројекат трајати и дочекати, много јубилеја… и 10-то годишњица…
Дружење песника и свих заљубљеника у поезију, науку и уметност, које се догађа на скели укотвљеној на средини Мораве, уз светлост месеца и бакљи, и уз музику која тече заједно са реком, свакако је јединствено у Србији.
Песници који читају своје стихове, филозофи који казују своје визије о свету који тече, певачи, фрулаши, трубачи, хармоникаши, виолинисти … и сви други учесници и гости, добар су знак да идеја коју је осмислио Велибор Лазаревић, (а у самој реализацији имао и има помоћ од многих занесењака који верују у значај који Бела Вода има на културном небу Србије и света), доноси још један приступ пун лепоте и садржаја који ће трајати као и БЕЛОВОДСКА РОЗЕТА…
![]()
Лете кругови око мене,
на вртешци врти се мој свет.
Зашто другима срце зебе
и боли их сваки мој успех?
Зашто живот свој ритам има,
а мој већ ко стари вергл шкрипи?
И како даље сам да пливам,
кад ми спокој у чемер кипи?
Сваког дана изазов већи,
летим ко пчела на нови цвет!
Ко ће мене сад да усрећи,
кад немир мој врти цео свет?
![]()
Марија и Ана Стојаковић – Песма МАМА Радојке Живковић
Шесту годину заредом, на Западној Морави у селу Бела Вода, 07.09.2013. године, реализована је јединствена песничко-културна манифестација *МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК* чији је идејни творац др Велибор Лазаревић, а коју заједнички организују Културни центар Крушевац, Вукова задужбина, КУД Ратко Јовановић и МЗ Бела Вода. Програм су осмислили и релизовали др Велибор Лазаревић, Љубодраг Обрадовић и Братислав Спсојевић. На манифестацији, која Мораву претвара у сцену, виђени су следећи садржајии:
* Братислав Спасојевић је *Камен живота* предао Томиславу Симићу, који ће наредне године бринути да вода на Беловодској чесми тече и буде извор живота;
* Песникиње и песници: Зорица Арсић-Мандарић – Београд, Љиљана Ивановић – Параћин, Светлана Ђурђевић – Крушевац, Милијана Голубовић Мика – Ужице, Зорица Станковић – Ниш и Данило Банзић – Ћуприја, говорили су своје песме о води на Беловодској чесми;
* Зорица Арсић Мандарић Мандарић говорила је на скели, укотвљеној на сред Мораве своју беседу о води;
* Јелена Протић-Петронијевић и др Велибор Лазаревић представили су књигу *МУЗИЧКИ РОДОСЛОВ* коју је објавио Културни центар Крушевац, која говори о породици Радојке и Тинета Живковића, а томе су им помогле припаднице породице: Марија Стојаковић (виолина – вокални солиста) и Ана Стојаковић (гитара).
* Своју поезију говорили су песници и песникиње: Љиљана Ивановић – Параћин, Светлана Ђурђевић – Крушевац, Милијана Голубовић Мика – Ужице, Зорица Станковић – Ниш, Данило Банзић – Ћуприја, Горјана Ана – Београд – Поета, Душан Живковић – Београд – Поета, Вељко Стамболија -Крушевац, Никола Корица – Београд, Слободан Ивановић – Параћин, Радмила Милојевић – Параћин, Јована Пантић – Јасика – Крушевац, Слободан Јовановић – Ћуприја, Данило Банзић – Ћуприја, Томислав Марјановић – Ћуприја, Мића Живановић – Крушевац, Томислав Симић – Крушевац, Братислав Спасојевић – Коњух, Крушевац и Љубодраг Обрадовић – Треботин – Крушевац;
* Наравно, поред песника наступили су и: књижевник Гордана Влаховић из Крушевца, афористичар Ивко Михајловић из Крушевца, врсни музичари: Горан Арсић, професор хармонике из Средње музичке шкole из Крушевца, Марија Стојаковић (виолина – вокални солиста) и Ана Стојаковић (гитара), Радован Николић (вокални солиста), Горјана Ана – Београд (вокални солиста) и Етно група Беловодске виле, тако да је програм био оригиналан, свеобухватан и непоновљив…
Па изволите, погледајте детаље, прочитајте синопсос који су написали др Велибор Лазаревић и Љубодраг Обрадовић и уживајте…
Зорица Арсић-Мандарић, говори своју беседу о води
![]()
На манифестацији, која Мораву претвара у сцену, учествовали су песници: Јован Михајило из Новог Сада, Љубица Вуков Давчик из Суботице, Светлана Биорац-Матић и Србобран Матић из Алексинца, Слободан Ивановић и Лјиљана Ивановић из Параћина, Милица Марковић, Радошин Зајић и Милош Милошевић Шика из Трстеника и Љубодраг Обрадовић, Никола Стојановић, Мића Живановић, Томислав Симић и Братислав Спасојевић из Крушевца.
Наравно, поред песника ту су били и врсни музичари из Средње музичке школе из Крушевца Душан Сврзић и Душан Драгутиновућ и певачи из Драгова Александар Исаиловић и Будимир Богдановић , тако да је програм био оригиналан, свеобухватан и непоновљив… Па изволите, погледајте детаље, прочитајте синопсос који су написали др Велибор Лазаревић и Љубодраг Обрадовић и уживајте..
![]()
Patrijajarha je pozdravio Gradonačelnik Kruševca Desimir Pavlović. Posle svečanog programa posvećenog Svetom Savi uručena je Svetosavska povelja Ljubici Petković, profesoru književnosti i pesnikinji, za izuzetan doprinos razvoju Svetosavlja i kulture uopšte.
Patrijarh srpski Gospodin Irinej govori
![]()
