Ин поезија
ДИЛЕМА
Осмех лажни. Ноћ.
Корачам уз месец.
Ни сам не знам куд тече
мој живот. Ни куда сутра поћ.
Ни сам не знам зашто
овај чемер и ова бол,
срце ми гризу и машту муте,
ни откуда тај проклети умор.
Због осмеха лажног?
Страдам ли зато од себе?
Или је нешто шесто важно
у овом свету где нико никог..
{mp3remote}https://poezijascg.com/audio/NoveLjubodragObradovicMilutinCvejicOjMoravoNaFruli.mp3{/mp3remote}
НОВЕ
Долазе…
Илузију доносе.
Све је идила,
а осећај среће,
ко снег шкрипи!
Пролазе…
Шампањац самоћу гаси
и чепом погађа небо
да превари срце!
Надај се…
Биће некад боље.
У петак, 29. јануара 2010. године, одржана је промоција двоброја 13-14, часописа ПУТЕВИ КУЛТУРЕ, у Министарству за дијаспору Републике Србије у Београду.
Часопис који излази под покровитељством Града Крушевца као издавачки пројекат Културног центра, окупио је овом приликом велики број сарадника и пријатеља међу којима су били и Миња Субота, Миодраг Јакшић, Александар Чотрић, Радмила Мишић, Милутин Ђуричковић, Југославка Катић, као и песници Вид Вукасовић, Милан Паћен, Слободан Станишић, етномузиколог Марија Шурбановић, сликар Петар Ђуза, философ др Павле Бубања, археолог Љубиша Васиљевић, новинар Жића Миленковић и други угледни учесници промоције као и чланови редакције: Лидија Ужаревић, Маја Олић, Небојша Лапчевић, Мома Драгићевић, Јелена Протић-Петронијевић.
Протојереј Отац Драги Вешковац, старешина Цркве Лазарице
је пресекао Светосавски колач
Примопредаја колачарства, Љуба Предаје – Радоје прима
После сечења славског колача чланови секција КЦК извели су пригодни програм *НА САВИНОМ ПУТУ* који је осмислио и режирао Миодраг Динуловић – уредник КЦК!
Љуба Обрадовић поздравља присутне песмом
ТРАГ СВЕТЛОСТИ
Иза гора и долова,
иза свести и савести,
иза сећања и бола,
траг светлости…
Осмех на лицу,
у очима сјај.
Узлет у птицу,
узлет у бескрај.
Све за народ,
за себе ништа!
Никад горд,
увек оптимиста!
Патријарх српски Господин Иринеј говори
Љубица Петковић је добила Светосавску повељу…
КАКО ПЕСМОМ ДА МЕЊАМ СВЕТ
Како песмом да мењам свет,
Како римом да натерам цвет,
да мирише и остане леп?
Како стих да запали преокрет.
Како жеље да се веселе;
да јава не буде страва;
да лепоте буду доброте;
да у прошлост оду страхоте?
Како љубав да отпочне лет;
како срећа да долети опет:
Како добро да победи зло;
Како, како, да дочекам то?
Хајде сад да офарбамо јаву
и на вољу пустимо жеље,
да лепоту осете праву,
да данас започне весеље.
Хајде, нек нас занос понесе,
да мењамо себе, а не свет.
Немире нек прошлост однесе,
а ми свој да окајемо грех.
Љубодраг Обрадовић
Ljuba Obradović čita svoju poeziju
Прва је говорила Анна Йорданова – Директор Дирекция “Образование,
култура, младежки дейности и спорт”
А затим и Заместник кмет – Кирил Керанов
Janko Mitev – organizator promocije
Настави са читањем “U reginalnoj biblioteci “Христо Смирненски” u Haskovu program “Среща със сръбския поет Любодраг Обрадович””
ПУТУЈ ПЕСНИЧЕ
Путуј песниче…
И не окрећи се за собом.
Стихови никад не изгоре…
Путуј… И не реци збогом!
Путуј песниче,
путевима без смисла.
Док трагаш, смисао ниче,
иако је машта већ покисла.
Лутање по свету своје маште,
свакоме доноси само срећу.
Кад снови за слободом вриште,
пусти их да судбину надлећу.
На измаку старе 2009. године, 28.12.2009. године, у Клубу КЦК у Крушевцу, у организацији Културног центра Крушевац релизована је В НОСТАЛГИЈА коју је осмислила и водила Даница Гвозденовић (мало јој је у вођењу помогао Љуба Обрадовић, који је најавио госте из Параћина), а у којој су гости били: магистар Предраг Јашовић, Слободан Ивановић и Ђорђе Петковић из Књижевног клуба “МИРКО БАЊЕВИЋ” из Параћина и доктор Велибор Лазаревић из Беле Воде, а за музички тренутак били су задужени Раде Кошанин – фрула и Војин Алексић – виолина. Техничку реализацију НОСТАЛГИЈЕ одрадили су Мики и Влада Прокoпeнко, а за организацију су били задужени Милош Обрадовић – организатор у Клубу КЦК и Љиљана Панић – уредник КЦК.
САН …
Ишао сам на Мораву,
одсјај тражио у поноћ…
Мислио, постаћу талас,
обићи ћу мора и свет.
Стајао сам дуго на обали,
плашиле ме ноћне птице,
ветар је певао своје песме,
које разуму мудри и време,
ветар је лутао светом.
Испод мојих ногу текла је Морава,
промицале су рибе и ситни песак.
Поред мене стварност се смејала,
у телу мук и надање, у машти сан.
Сан о Морави, реци која пева,
сан о обали, обали која крије
моје тајне, моју љубав,
сан о срећи,
срећи која ме напустила,
сан о…
Идем и сад на Мораву.
Одсјај задњи је догорео.
Постао сам талас равнодушности,
не лутам ни по идеалима.
Стојим и сад на обали дуго.
Не плаше ме ни сове,
ни било шта друго,
чак ни ветар фијуцима својим.
И гледам ту воду,
слушам то стругање таласа,
који односе мој сан,
сан о…
Ево како је Љубодраг Обрадовић најавио пету НОСТАЛГИЈУ у клубу КЦК
Ђорђе Петковић, Слободан Ивановић и Предраг Јашовић из Параћина
( Говори Љубинка Спајић)
Даница Гвозденовић – уредник и водитељ НОСТАЛГИЈЕ
Ова песму написао је наш човек Славко Веснић који живи у Темишвару. Ето, то је носталгија: чежња за завичајем, чежња за нечим што нам је некад било веома драго, а више није ту, али ми се тога сећамо и кад можемо, ми му се враћамо.
Они који живе далеко од свог завичаја желе не само да се врате, већ и да нешто учине за завичај. Следећа прича говори о једном таквом примеру.
Из села Старог Трстеника у трстеничкој општини, а опет близу Крушевца пре много година отишао је Живорад Андрејић, школовао се и са дипломом инжењера зауставио се у Љубљани. Ту и данас живи са породицом као пензионер. Али своје село није заборавио. Јер како рече, опет један наш завичајни књижевник Човек је као дрво- где никне, ту му је место.
Настави са читањем ““НОСТАЛГИЈА” број 5 у Клубу КЦК 28.12.2009.”
БЉЕСАК БОЈЕ НА ПЛАТНУ И НА СНЕГУ
Миришу слегнуге боје…
Са зида – платна понегде шапућу
понегде вичу
Сунчев зрак унешен кроз зенице
побуђује скривене енергије
О те светлости, те силине
из које кличу бесмртном сликару Милићу
Састају се у времену
Нема прошло, нема будуће
опстају појединачна стања
И кад се точи од слике до слике
светлост измиче бремену
за тренутак – све је могуће
Косово поље с Милићем прошета
у зеницама и времену, боја иста
Светло свикло на румену зору
само подвлачи
боја се сама завлачи, отета
преко простора далеко заблиста …
Плава се сад кроз црвену шета
Бесконачна су рађања
Платна су састајалишта
Све љубичасте већ су у очима
Лепоту сакупља неки поета
независно од догаћања
Светло пронађе нова кућишта
Црвена се у жутој стисла
Сјај се низ слике слива
зенице сасвим опијене
у кући свеучилишта
боје, лепоте и смисла
На Тргу Косовских јунака у Крушевцу, 31.12.2009. године, тачно у подне, за најмлађе Крушевљане, Културни центар Крушевац је приредио “ЗИМСКЕ ТОБОГАНСКЕ ИГРАРИЈЕ” које је осмислио Момир Драгићевић, а водио Миња Субота. Непосредно пре овог програма за најмлађе у Културном центру Крушевац је приређен пригодни коктел за запослене и сараднике КЦК.
На Тргу Косовских јунака у Крушевцу, 31.12.2009. године, Град Крушевац је суграђанима поклонио незаборавни дочек НОВЕ 2010 ГОДИНЕ. У програму су учествовали: Удружење фрулаша *АДАМ МИЛУТИНОВИЋ*, КУД *14 ОКТОБАР*, Градски тамбурашки оркестар, Женска певачка група “БИСЕРИ”, Роцк банд “ТРЕЋИ СВЕТ”, Рок бенд “DOG HEAD” и као звезда вечери “ГОЦА ТРЖАН”. Дочеку је присуствовао велики број грађана (по слободној процени више од 5.000). Реализатори програма су били Културни центар Крушевац и КПЗ Крушевац.
