ЈА И ЉУБАВ СТАРА
Уздах у себи,
срце у диму…
Идемо поред мочвара,
ја и љубав стара.
Варамо се узгред,
ћутимо дуго.
Предели и године промичу,
ветар шуми увек исту причу.
И дође пролеће,
све се расцвета.
Миришу све речи на лаж.
Ново пролеће нову доноси драж.
Смејем се на обали,
река све односи.
Смејем се мокар,
а у души тиња пламен.
То пролеће догорева,
ласте реку прелећу.
У срцу бол сева,
а знам успећу.
Уздах за себе…
Волео сам некад жестоко,
а сад срце зебе,
зар је живот и мене претеко?