НОВА
Природа, запањена од мог погледа
и твоје лепоте, лепрша ко на жару,
а љубав кључа, као вода
заталасана добрим изгледима.
У измаглици беласа нага снаша…
Предивна,
салеће нас плаха гора
чемпреса, борова и јела,
док као луд облећем
траговима бора,
засечених у часу твог гнева
што си ме срела и поспана,
можда грешком, заволела…
Настави са читањем “НОВА”